Мисионарски записи… Тешки труд (IV део) – Протојереј Андреј Ткачев

Мисионарски записи… Тешки труд (IV део) – Протојереј Андреј Ткачев

Вештина не може постојати без свакодневног вежбања. Свакодневни тешки рад ради развоја вештине увек је спојен са самоодрицањем, самопожртвовањем. Себи не припада музичар који по шест сати дневно, па и више свира виолину. То је тешко назвати послом. То је служење. Не треба се мрштити и мрмљати да је са тим напорима помешана сујета, гордост итд. У људском свету сујета је помешана са свим. Али обратимо пажљиви поглед на тај зној и напор нерава, на тај напор затворника који годинама траје.
Жалосни су десетине или стотине сати које на сцени у фраку проводи музичар. Зато се у дуге године претварају сати проведени далеко од туђих очију, сами са инструментом и партитуром. Не говорим ради пропаганде уметности. То јест, не само ради тих циљева. Желео бих само да кажем да ако понављања заменимо са молитвом кући, на читање и размишљање, а концерт – на општење са паством са катедре, онда тамо где у музици видимо Оистраха, на катедри ћемо видети Златоуста.
Људи нас не слушају. Људи нам не долазе. Зар су се до краја изопачили? Можда са нама нешто није у реду? Можда желимо да жањемо где нисмо сејали. Да купимо грожђе где нисмо обрађивали лозу? За јавни успех је потребан тешки тајни труд. Иначе ће музичар моћи да ради само у биоскопу за неми филм, или музичаром на свадби што и није лоше. Али није уметност.
Апостол Павле је поредио духовни труд са напорима атлетичара. Говорио „не туци ваздух“, и „трчите да задобијете венац нетрулежности“. А сваки становник тог времена је знао колико зноја пролива атлетичар на тренинзима. Поређење је очигледно и паралела очигледна.
Официр је леп у парадној униформи, али иза себе има много зноја са обуке. Спортиста је леп на подијуму за време доделе медаља, са сузама у очима због звукова химне. А иза њега – цео живот проведен у спортској сали, покидани мишићи., савладавање страха, такмичења, путовања.о музичарима смо већ говорили. Можемо говорити о научнику или уметнику. Са којим правом иза свештеника који жели да приведе вери у Христа многе душе не треба да стоји ништа сем образовања у семинарији?

http://www.pravoslavie.ru/put/35610.htm

Рубрика: Uncategorized

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *