Мисионарски записи… Инкултурација (I део) – Протојереј Андреј Ткачев
Ако изненада добијемо прилику да проповедамо у страној земљи, недовољно је само савладати језик. Неопходно је заволети људе те земље. Треба у почетку једноставно живети међу њима. Ћутећи. Неопходно је схватити над каквим шалама се они смеју и над чиме је код њих категорички забрањен смех. Треба чути мелодије њихових песама, оних који се певају на сахранама. Немогуће је мимоићи и песме које се певају на свадбама. Треба гледати очи тамошњих стараца, седећи поред ватре увече и слушајући заједно са њим приче о претходним временима. На све то ће отићи немало времена. Само на изучавање језика отићи ће године. Оно што се апостолима давало као дар и одмах, треба да стичемо дуго и са напором. Међутим, апостоле је чекала неминовна мученичка смрт, а ми се надамо да ћемо умрети у својој постељи на рукама рођака или брижне медицинске сесте. Можда се ту и крије разлог зашто ми са напором добијамо мрвице, а апостоли су без великог напора добијали читаве кришке. Како год било, језик није главно.
Главно је сродити се са људима који добијају од тебе, боље речено, кроз тебе, храну бесмртности. На умном језику то се назива „инкултурација“. Она је свуда неопходна. Ако свештеник врши тешко дело пастира у војсци, треба да подели многе „тегобе и лишавања војне службе“. Јер када претрчи са њима препреке, скочи падобраном, поједе пасуљ из казана, војници ће временом рећи: „Баћушка је наш човек. Говори, оче. Шта имаш да нам кажеш? Слушамо те.“
То је – инкултурација у субкултуру. Она је специфична код војника, лекара, предавача, рударима, геолозима. И неопходна је, наравно, у случају сусрета са културом другог народа.
Западна уображеност је мисионарима привијала предубеђење и охолост. Они су често ишли незнабошцима као животињама које могу да говоре – да би их претворили у људе. У стварности, ми увек идемо људима, код којих увек постоје неке моралне норме и схватања. Понекада они могу задивити мисионара висином своји карактера. Имају поезију? Потруди се да се упознаш са њом. Јер у њој је пропевала и изразила себе народна душа, коју ти желиш да оплемениш Христовом вером. Имају предања о херојима, епос, легенде? Упознај се са њим, јер у њима, као у огледалу видећеш морални облик народа, његов духовни портрет.
Уопште, дуго време ћутања очекује успешног у будућности мисионара. Дуго време ћутљивог жвакања локалног хлеба, зарађеног заједно са староседеоцима. Затим ће они сами рећи: „Говори нам о својој земљи. Како се код вас моле? Ком Богу се моле? Којим речима?“ И то ће бити тренутак, благословен од Самог Бога за прву истинску проповед.
http://www.pravoslavie.ru/put/35506.htm
Рубрика: Uncategorized
