„Помирите се са Богом, постаните љубљено дете Свемогућег Бога“ (преписка са муслиманима) – Свештеномученик Данил Сисојев

Велика част нам је да вашој пажњи представимо преписку коју је отац Данил Сисојев водио са следбеницима ислама. Оно што као црвена нит иде кроз целокупну преписку је љубав коју је Христов мисионар имао према муслиманима. У њему су се и на делу оствариле речи пророка Давида: „милост и истина сретоше се, правда и мир целиваше се“. Припадницима Мухамедове религије је стрпљиво, са пуно поштовања и љубави према њима, али не и према њиховим заблудама неуморно сведочио Онога Који је једини „Пут, Истина и Живот“ (Јн. 14:6). Од свег срца препоручујемо свим људима којима је Истина изнад свега.

* * * * * * * * * * *

Муслиману који је поставио питање: „Како можете Исуса називати Сином Божијим? Свевишњи није ограничен ни временом, ни пространством, Он нема ни мајку, ни оца, Он је Вечан, Њему су стране жеље тела и ни једна жена не може Богу да роди дете – то је апсурд“.

То што Ви излажете заиста је апсурд и богохулство. Ако неко тако верује, онда могу само саосећати са њим и рећи да је далеко од истине и да уопште није хришћанин. Хришћанска вера је далека од такве заблуде. Ми верујемо у Једнога Бога, Који има Своје Слово и Свог Светог Духа. Једно Божанство, Једна Природа, Једна Власт, Једна Сила, Једна Воља, Која се познаје у Три Личности.

Слово Божије није просто скуп информација, већ Личност која је приликом Оваплоћења узела име Исус, како о томе и Коран говори (4, 169 (171)). Слово се вечно рађа од Бога и зато се назива Његовим Сином (Јн. 1). Не зато што Бог има жену (нека је што даље од нас такво безумље!) већ на несхватљив начин, као што и у нашој глави ум рађа реч која може у потпуности да га изрази. Тако се и Исус предвечно рађа од Оца без одвајања и страдања, без ичега телесног и животињског, већ духовно као што сијање на природан начин прати сунце. Зато Библија и назива Исуса Христа Речју Божијом (Јн. 1:1), Премудрошћу и Силом Његовом (1 Кор. 1:24), Иконом Бога невидљивог, рођеног пре сваке твари (Кол 1:15), сјајем славе и обличјем бића Његовога (Јевр. 1:3), Истинским Богом од Истинитог Бога (1 Јн. 5:20). Зар муслимани мисле да је Бог неразуман попут животиње? Ако не мисле тако, зашто не поштују истинитог Сина Божијег, Који је рођен без жене на духован начин?

Такође верујемо да Слово Божије није бездушно и да Бог није лишен природног живота. И ова Сила Живота је лична и назива се Духом Светим, Који од Оца исходи (Јн. 15:26) без одвајања, страдања, вечно. Као што и наша разумна душа нема само способност речи, већ и животну силу за оживљавање тела, тако и Бог поседује природни Живот, Којим Он оживљава Своје створење.

Ми верујемо да без обзира што постоје три Личности, Оне се не мешају у једно (као што се и код нас душа разликује од њене способности слова и животне силе), али су Један Бог, као што говори Библија: „Јер је Троје што свједочи на небу: Отац, Логос (Ријеч), и Свети Дух; и ова Тројица су Једно“ (1 Јн. 5:7)… Ми не додајемо Богу другове, јер знамо да су Слово и Дух вечни са Оцем јер су исте природе са Њим.

2004. г.

* * *

Муслиману који је посетио сајт „Православље и ислам“ и који је спорио по питању предодређености и Божанству Христа.

Уважени N,

Да одговорим редом:

1. О Божијем Предодређењу Православна Црква, ослањајући се на Свето Писмо, учи на следећи начин: „Верујемо да је свеблаги Бог предодредио за славу оне које је изабрао од вечности; а које је одбацио, њих је предао на суд, али не зато као да би Он хтео на тај начин једне да оправда, а друге да остави и осуди без узрока. Јер то није својствено Богу, заједничком Оцу свих, Који не гледа на лице, Који хоће да се сви људи спасу и дођу до познања истине (1 Тим 2:4), већ уколико је Он предвидео да ће се једни добро користити својом слободном вољом, а други зло, то је зато једне предодредио за славу, а друге је осудио. О потреби пак слободе ми овако судимо: уколико је доброта Божија даровала божанску благодат, која просвећује, коју ми такође називамо претходном која слично светлости која обасјава оне који иду по тами, показује нам свима пут. Они који желе да се њој слободно покоравају (јер она помаже онима који је траже, а не онима, који јој се противе), и испуњавају њезине заповести преко потребне за спасење, – добијају према томе и посебну благодат, која, помажући, крепећи и постојано их усавршавајући у љубави Божијој, то јест у оним добрим делима која тражи од нас Бог (и која је исто тако тражила и претходна благодат) – оправдава их, и чини их предодређенима. Они, напротив који неће да се покоравају и да следе благодат, и зато не врше заповести Божије, већ, слушајући упутства сатане, на зло употребљавају своју слободу коју им је Бог за то дао да би они драговољно чинили добро – предају се вечној осуди.

Али оно што говоре богохулни јеретици, као да Бог предодређује или осуђује, нимало не гледајући на дела предодређених или осуђених, то ми сматрамо безумљем и безбоштвом, јер би у таквом случају Писмо противречило само себи. Оно учи да се онај који верује спасава вером и делима својим и уједно с тим представља Бога као јединог узрочника нашег спасења уколико, то јест, Он претходно даје благодат која просвећује, која доноси човеку познање божанствене истине и учи га да се усагласи с њом (ако се не противи), и чини добро, угодно Богу, да би задобио спасење не губећи слободу човечије воље, већ јој допуштајући да се покорава њеном деловању. Није ли безумно после овога без икакве основе тврдити да је божанска воља узрок несреће осуђених? Не значи ли то страшно хулити на Бога? Не значи ли то изрицати ужасну неправду и хуљење на небо? Бог није учесник никаквог зла, једнако жели спасење свима, и не гледа на лице. Зато ми исповедамо да он праведно предаје осуди оне који остају у безбожности по поквареној својој вољи и нераскајаном срцу. Али никада, никада га нисмо назвали нити ћемо Га назвати узрочником вечне казне и мука, и такорећи човекомрсцем, Њега, Бога Који је Сам рекао да је радост на небу кад се један грешник каје. Веровати тако или мислити ми се нећемо никада усудити док имамо свести – и оне који тако говоре и мисле предајемо вечној анатеми и признајемо да су гори од свих неверника.“ (Посланица Источних Патријараха из 1723. године)

Што се тиче исламског учења о предодређењу – у Вашем излагању оно представља богохулство. Ви пишете: „Ако човек реши да учини нешто лоше и уложи напор за то, Свевишњи ће то и дати, али ће човек за то и одговарати као за свој избор дела и уложеног труда. Неопходно је међутим памтити да је Творац свега једино Алах (хвала Њему Свевишњему). Ако не пожели Свевишњи Алах, ништа неће бити ни саздано. Да, Он је саздао, али је саздао по избору одређених дела свог роба“.

У том случају Алах је директан саучесник свих злочина на свету. Његова улога је слична улози плаћеног убице који испуњава вољу свог налогодавца. Ово је директно одбацивање самог схватања о Богу као благом бићу (да не говорим већ као о Свеблагом). Истинско Откровење Божије говори: „Бог је свјетлост, и таме у Њему нема никакве“ (Јн. 1:5). „Ниједан кад је кушан да не говори: Бог ме куша; јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога“ (Јак. 1:13).

Штавише, Ваш став је изнутра противречан. Тврдите да је „Творац свега једино Алах“, што значи да је он Творац и самог акта избора, али се притом тврди да је Алах „учинио по избору одређених дела свог слуге“, кога је створио исти тај Алах. Очигледно да при таквом погледу на ствари, нема никаквог места за слободу воље, што онда значи да је Алах истински неправедни тиранин који прво приморава да се чини зло, а затим кажњава за њега.

Са друге стране, Ваш став противречи речи Корана (јер Ви одбацујете тумачење Библије, што значи да не треба да тумачите ни Коран). Сагласној тој књизи: „Ako ti Allah dade kakvu nevolju, niko je osim Njega ne moze otkloniti“ (Сура 10,107), што значи да сам чини зло. И за најтежи грех је кривац такође Алах: „Da Allah hoce, oni ne bi druge Njemu ravnim smatrali“ (Сура 6,107). „Tako smo svakom vjerovjesniku neprijatelje odredivali, sejtane u vidu ljudi i dzina koji su jedni drugima kicene besjede govorili da bi ih obmanuli – a da je Gospodar tvoj htio, oni to ne bi ucinili“ (Сура 6,112). Полазећи из речи текста који се приписује Алаху видимо да су и добро и зло – једнако од Алаха – што самим тим лишава те појмове реалног смисла, јер за хришћане добро представља – слободно следовање вољи Божијој, а зло – слободно противљење тој вољи.

2. Божанство Исуса се види у томе што Он није просто пророк који је послан са Словом Божијим, већ Само Слово Бога Које је од почетка било у Богу и Које је Бог (Јн. 1:1-2). Узгред речено, чињеницу да је Исус Слово, признаје и Коран иако и неправилно тумачи (Сура 3, 40 (45)). Зато је неумесно свако поређење пророка и Христа. Исус је – Јединородни Син Божији (Јн. 1:18), а пророци могу бити синови само по усиновљењу (Јн. 1:12-13).

Питате: „да ли је некада у Јеванђељу свети пророк Исус (мир му) говорио да је он Бог или: „Ја сам Господ и поклањајте ми се и узносите молбе Мојој Мајци?“

Сам Исус Христос је говорио да је Он „Почетак“ (Јн. 8:25); „Ја сам Алфа и Омега, Први и Посљедњи, Почетак и Свршетак“ (Отк. 22:13). Он је захтевао веру у Себе као и у Оца (Јн: 14:1) и говорио да „ко не поштује Сина не поштује ни Оца који га је послао“ (Јн. 5:23), а ко Га не прима (као муслимани на пример) имају за оца – ђавола (Јн. 8:44). Ако то нису сведочанства Божанства, ја онда једноставно не могу ни да замислим каква сведочанства треба да буду! Господ Исус је више пута примао и поклоњење (Мт. 28:17; Јн. 10:38) и служење (при чему су Му служили не људи, већ анђели – Мк. 1:13) називали су Га Господом (Јн. 10:38) и Сам Себе је називао Господом (Мт. 7:21).

Увекдјеву Марију, Богородицу ми, наравно, не сматрамо богињом, већ као испуњење пророштва које је Она изрекла (Лк. 1:47) ми је поштујемо и молимо Је да се моли Богу за нас.

3. Што се тиче Ваших речи: „Мени су довољна сведочанства Корана“ – она показују да је ваша вера слепа и да није заснована на чврстом темељу Истине, већ на принципу порочног круга: „Коран је у праву, јер је Коран сам тако рекао!“

2004. г.

* * *

Православном читаоцу сајта „Православље и ислам“ који је питао: „шта да се ради ако се човек кога волиш (муслиман) са презиром односи према Православљу, сматра ислам највишом конфесијом? Да ли у самом Корану постоји забрана презира према другој вери?

Уважени N!

Ако сте православни хришћанин, онда треба да знате из Јеванђеља да понекада треба да бирамо између Христа и најближег човека. Господ Исус Христос говори: „Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на небесима. А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на небесима. Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине. И непријатељи човјеку постаће домаћи његови. Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан“ (Мт. 10:32-37). Управо овај избор је пред Вама. Најбоље би било када би се човек кога љубите одрекао исламске заблуде и постао хришћанин. Онда би Ваши односи могли да имају последице и у вечности. Међутим, ако се хула на Бога Сина буде наставила и Ви, након дужног саветовања, не прекинете блиски однос са богохулником (наравно, не говорим да почнете да се свађате са њим), она ће Ваш вечни удео бити јако жалостан.

За време разговора о истинама вере не заборављајте да се у молитвама обраћате Светом Духу да Он омекша срце саговорника, јер како је говорио преподобни Јован Лествичник: „богохулство је дело не човека, већ демона“ са којим ћете морати Ви и да се борите. Јер не хули човек на Цркву, већ демон делује преко њега као преко свог несрећног оруђа.

У вези са Кораном треба рећи да је са једне стране тамо заиста написано: „One koji su vjerovali, pa i one koji su bili jevreji, krscani i sabejci – one koji su u Allaha i u onaj svijet vjerovali i dobra djela cinili – doista ceka nagrada od Gospodara njihova; nicega se oni nece bojati i ni za cim nece tugovati!“ (2, 59 (63)), док се са друге стране указује: „Nevjernici su vam, doista, otvoreni neprijatelji… Allah je nevjernicima pripremio sramnu patnju“ (4, 102 (101), 103 (102)). Зато Коран захтева да се са невернима (под којима се подразумевају и хришћани који верују у Тројицу) води непрекидни рат – „I napadajte takve gdje god ih sretnete i progonite ih odande odakle su oni vas prognali. A zlostavljanje je teze od ubijanja!“ (2, 187 (191)); „Kada se u borbi s nevjernicima sretnete po sijama ih udarajte sve dok ih ne oslabite“ (47,4). Запамтите да је Коран пун противречности и да је веома суров тако да тешко да ћете тамо наћи основе за миран живот. Између осталог, саветујем Вам да на сајту прочитате текст Н. Григорјева „Беседа Богдана Колостова са татарима о Мухамеду“. То ће Вам помоћи у делу обраћења Вама блиског човека светлости Благе вести за шта се треба молити. Нека Вам Господ помогне!

2004. г.

* * *

Муслиману који га је вређао и претио му („Таквима као што си ти биће одсечене руке и ноге за твоју лаж шејтанску“)

Зашто се противити Творцу? Боље је помирити се са Њим, примити Крштење и постати истински муслиман – покорни син небеског Оца. Претње потичу једино од немоћи!

5.12.2005. г.

* * *

Истом муслиману који је почео да тврди, позивајући се на Коран, да Бог не може бити Тројица и да је Христос само пророк.

Коран није слово Бога Творца! Чак на јавној расправи муслимани нису успели да покажу никакве смислене аргументе у корист тога. Коран је плод делатности неког духа који дави оне који се не слажу са њим (Мухамеда на планини Хира). Творац се на тај начин неће ругати над својим створењем.

Бог је Триједин – Бог Отац, Бог Син, Бог Дух Свети – али нису три бога, већ један Бог. То знају хришћани, деца Божија. А одакле ви, робови, знате шта се догађа у дубинама Божанског живота? Разумљиво је да вама, који живите далеко од Творца, Он изгледа просто као један. Ми смо, међутим, поред Њега. Ми смо Његова деца и зато знамо Његов унутрашњи живот бесконачно боље од вас. Ако ви знате Бога лично, реците нам онда како је Он у Себи Самом.

Што се тиче Христа – Он је Вечно Слово Вечног Оца, Који је из љубави према Свом створењу постао човек, остајући притом Бог. Он је један у две природе – Бог и човек, као и ми – душа плус тело. Глупо је одбацити лекара позивајући се на то да је испрљан твојим гнојем. Исто тако је глупо одбацивати Богооваплоћење, позивајући се на свој слаби разум. Зар ви можете да забраните Богу да постане човек или сте у стању да схватите Његову замисао? Покајте се и верујте у Јеванђеље. Крстите се и постаћете не мољац ни роб, већ син Творца.

25.12.2005. г.

* * *

Још једном муслиману који га је вређао због текста о исламу и који је говорио да учење о Тројици противречи здравом разуму.

Мене запрепашћује Ваше убеђење да се „здравим разумом“ (као да код грешника разум може бити здрав) може испитити унутрашњи Божански живот. Што се тиче тога да текст представља помрачење ислама, делимично се слажем. Показати да је Коран лаж је исто што и показати таму која је била у његовом аутору. Тако да се бојим да ако се не помирите са Богом, нећете пронаћи живот вечни, већ ћете отићи у вечну таму која букти огњем без светлости. Тако да је најбоље да не вређате, већ да размотрите истинско Божије Откровење – Библију – упоредите са Њом Коран и примите Свето Крштење. Тада неће бити дрски и непокорни роб, већ љубљени син Свемогућег Бога. Бог нека Вас уразуми.

Желим Вам да уђете у љубав Божију.

11. 3. 2006. г.

* * *

Муслиману који је питао да ли може да се моли православним Светитељима.

Са тачке гледишта хришћанства могуће је да се муслиман моли Светитељима. Бог и Његови Светитељи чују и помажу у земаљским делима сваком човеку. Али мислим да ако Вам Бог и Његов Светитељ помогну, племенитост захтева Свето Крштење.

12. 4. 2007. г.

* * *

Жени која је питала „зар Бог не прима служење муслимана, њихов пост и остало, када их има тако много“?

Богу треба да се служи само онако како је Њему угодно. Мислим да ни Вама нису потребни знаци пажње који Вам не пријају. Тако и Бог не спасава оне који одбацују Христа. Што се тиче предака и народа, скуп заблуда ништа осим заблуде не може да да.

18. 10. 2005. г.

* * *

Муслиману који је оптуживао хришћане за насилну христијанизацију Кавказа, за алкохолизам, наркоманију и проституцију, и који је још и тврдио да све више има муслимана и да ће их ускоро бити огромна већина.

Ја на крају нисам разумео шта се Вама допало у исламу. О Богу Ви не говорите – очигледно да Вас Он не занима, говорите само о националним сукобима. Убеђен сам да сви народи треба да постану православни и да сама националност треба да ишчезне пред лицем Божијим.

Не треба клеветати Цркву. Једино се Црква и бори са наркотицима (док ислам производи наркотике – 80% хероина производе муслимани), алкохолизмом (код нас постоје групе трезвености, а ви их немате) и проституцијом (у исламу зато постоје институције љубавница и „привремених“ бракова).

Што се тиче насилне христијанизације Кавказа – хајде да не измишљамо. Оно чега није било, једноставно није било. Постојала је само насилна исламизација. Што се тиче тога кога ће ускоро бити више, рећи ћу врло једноставно – Бог зна. Руса је у 16. веку било 5 мислиона, сада их има 145 милиона, а кавкаских муслимана колико је било, толико је и остало. Али уопште, то и не представља аргумент. Ја бирам истинитог Бога упркос читавом људском роду, као што је било и у дане Ноја. Богу није важан број, већ верност Њему и Његовој Речи. Ислам представља следовање богоборној обмани. Није случајно што муслимани ни у једном полемичком сустрету никако нису могли да докажу богооткривеност своје вере. Ислам не представља више од културе која није помогла муслиманима ни сада (исламске земље су међу најнеразвијенима и најсиромашнијима), а неће помоћи ни након смрти када ће Бог казнити муслимане за њихова зла дела.

Муслимани немају Спаситеља, а нас спасава оваплоћени Бог. И то је чињеница која се реално види. Како Ви мислите да се оправдате пред Њим?

Муслиманство реално није било у стању да учини оно што је учинило хришћанство када се налазило на власти. Тако да Ви бирате варваре који не знају за Творца. То је Ваше право и Ваша одговорност пред Богом. Он ће Вас сусрести без икакве милости јер сте и Ви сами немилостиви.

8.2.2006 г.

* * *

Православном хришћанину који је питао да ли је грех ако се муслиман поздрави речима „салам алејкум“?

Мислим да ту греха нема, јер у преводу овај поздрав значи „мир теби“. Друга ствар је што муслимани под „миром“ подразумевају примање ислама. Али бојим се да руски муслимани сматрају ово за уљудан поздрав, буквално, жељу за миром. Тако да греха ја ту не видим.

21.2.2007. г.

* * *

Муслиманки која је спорила са тврдњом у тексту оца Данила и указивала на богобојажљивост муслимана, а такође га оптуживала и за нетрпељивост.

Поздрав! Нисам писао да ислам тврди да је он, тобож, само за Арапе. Писао сам да Коран даје то на знање речима које сам цитирао („I Kur’an je, sigurno, objava Gospodara svjetova; donosi ga povjerljivi Dzibril na srce tvoje, da opominjes na jasnom arapskom jeziku“ (2, 192-195)). Ово је проста унутрашња противречност ислама. Арапски језик уопште није јасан Татарину или Русу, али се зато тврди да је ислам свеопшта вера и притом је аутентичан Коран само арапски оригинал. А шта са неписменима који не могу да науче арапски? Истинита реч Божија – Библија – објављује се на свим језицима света и немамо потребе да учимо јеврејски или грчки на којима је било дано Откровење.

Што се тиче богобојажљивости – па, и сатана се боји Бога али му се то не рачуна у добро. Не треба се само бојати Бога, већ и љубити Га. А то је могуће само људима који су постали синови или кћери Божије кроз Крштење. Људи који нису примили последње Откровење у јављању на земљи не трулежног човека Мухамеда, већ вечног Бога Исуса Христа, остали су побуњени робови. Они су до сада под влашћу греха и зато не могу добити спасења.

Јасно је да толеранција треба да буде усмерена не према религијама, већ према људима. Заблуда није достојна уважавања. Мислим да ћете се сложити са мном да ће мир на земљи постојати само када власт Божија постане јасна целој творевини у Дан Суда. Желим Вам да примите хришћанство и постанете чедо Божије, и тада ће милост Божија бити са Вама.

Са уважавањем према Вама, али не и према Вашим заблудама, свештеник Данил Сисојев.

7.7. 2006. г.

* * *

Истој муслиманки која му је одговорила да је хришћанство исувише компликовано за њу, ругала се монаштву, оптуживала хришћане за пијанство и прељубе, наводила цитат из Корана да Бог не може имати децу.

Одакле Ви знате да Бог нема децу? Одакле знате да је Коран реч Бога Творца ако је сам Мухамед није добио од Бога, већ од духа кога је он сматрао анђелом, док је сагласно Светом Писму, па и сопственим Мухамедовим осећањима након виђења на планини Хива – у питању био сатана? Где је гаранција тачног преноса информације од посланика Мухамеду? Где је гаранција да он није лагао?

Библија упозорава да сатана узима на себе изглед анђела светлости. Управо се то и догодило у случају са Мухамедом.

Што се тиче сложености – одакле Вам идеја да је реалност једноставна? Физичари знају да се микросвет може описати само најсложенијим дефиницијама квантне механике, а Ви сматрате да свет Божији мора да буде примитиван? Одакле сте то узели? И Мојсеј и Давид и Пророци и Христос говоре да Бог има Свог Сина Који је Његово Слово и Свог Духа, а Ви, заједно са арапским самозванцем то одбацујете.

Зашто Вам се треба веровати на реч и не веровати речи на коју се позива Мухамед? Ви издајете себе, говорећи: „не могу да разумем вашу веру у којој је све закомпликовано. Ислам је – лака религија“. Ми хришћани не покушавамо да одбацимо слово Божије и не покушавамо да га изопачимо својим слабим и греховним умом. Ми слушамо Бога и повинујемо се. Зар је Ваш разум раван разуму Творца? Да ли можете знати своју будућност? Ако не, како можете да познате тајну Бога ако сте одбацили Његово сопствено сведочанство о Себи Самом? Потребно је тражити не сложеност или једноставност, већ истину.

Што се тиче монаштва – у питању је предивни пут који узводи људе изнад небеса. Ја не разумем зашто Вам се не допада човек који као свој главни циљ одреди богопознање?

Што се тиче пијанства и прељуба, извините, али Црква се са тиме одувек успешно борила. Наведите ми макар један исламски центар где се успешно боре са алкохолизмом у Русији, а ја Вам могу навести десетине хришћанских центара где се обраћа и на десетине муслимана. Ислам покушава да реши проблем греха кажњавањем грешника, док га хришћанство исцељује. Дакле, где онда делује Творац? Где су у исламу знаци Његове натприродне силе? Црква је преиспуњена чудима, она цвета од покајаних грешника, украшена је онима који су достигли највишу праведност, а где су ваши светитељи, где су они који знају Бога каквим Он јесте? Када слушамо о исламу, слушамо само о убиствима невиних или о сувом, бесмисленом закону који ништа не даје нити уму нити срцу. Шта постоји добро у исламу, чега нема у хришћанству?

Ништа.

Хришћанство има и бесконачно више од тога. У нама живи животворна сила, ми знамо за радост опроштења грехова, можемо називати Бога Оцем и осећамо Његову руку, а ви нам предлажете да се одрекнемо тога. Ради чега? Ми се и без вас боримо са идолима, ми и без вас знамо да је Бог Један. Шта сте ново ви донели? Где су ваша сведочанства? Ко је присуствовао када је Мухамед добијао Коран? Где су знамења која је он показао као доказ своје мисије? Где су мртваци које је васкрсао, где су болесници које је исцелио, где су грешници очишћени од греха, где су очишћене блуднице? Ви се гордите умишљеном праведношћу, али Бог зна срца ваша, зна да су далека од смирења. Најбоље би било да се покајете, примите Крштење и постанете не робиња, већ кћер Божија. И то ћете осетити и умом и срцем. Зашто да верујете књизи која може бити и добро написана, а не верујете живој речи Божијој?

8.7. 2006. г.

* * *

Човеку који је писао да тобож шахиди-терористи исповедају лажни ислам и да међу муслиманима има много добрих људи који се са њима не слажу.

Ислам који је проповедао Мухамед потпуно одговара представама шахида. На срећу, обични муслимани много чешће следе сопствени глас савести него норме ислама.

27.12. 2006. г.

* * *

Жени која је желела да зна да ли сме да се уда за муслимана.

Уважена N!

Покушаћу да одговорим на Ваше питање, али је прво важно да знам ко сте Ви по Вашем вероисповедању. Једна ствар је ако сте хришћанка, ако сте у светом Крштењу ступили у савез са Богом, ако у Причешћу учествујете у Божанском животу и ако су Вам греси опроштени. Ако је тако, онда мислим да одговор мора да Вам буде очигледан: никакав брак није могућ са оним ко не верује у Христа, ко се налази под влашћу злих духова (будући некрштен). За њега се треба и мора молити да га Бог приведе Крштењу, али размишљати о заједничком животу са оним ко није у савезу са Богом – крајње је опасно.

Друга ствар је ако нисте хришћанка. Онда се налазите у исто тако тешком положају као и Ваш познаник. Вама могу једино да посаветујем да се помирите са Богом кроз Крштење и исповест.

Уопште, Ваше болести, Ваше неспокојно срце очигледно сведоче да све те мисли о заједничком животу са муслиманом – нису од Бога. Немир и хистерија су знак деловања ђавола. Прогоните га кроз молитву и покајање.

Ми смо људи и зато не можемо сами решавати своју судбину. Ако желимо срећу, само нам је Бог може дати. Саветујем Вам да прочитате хришћанску литературу о исламу. Молите се, читајте Јеванђеље и поступајте по његовим заповестима.

Опростите ако сам Вас некако повредио. Ако имате питања – пишите ми. Бог нека Вам помогне!

23.11.2006. г.

* * *

Још једној жени која је постављала слично питање.

За православног хришћанина је истински неопходно венчање. Члан Цркве не може да ступа у брак са неверним и наравно, за њега није дозвољен блуд. Али ако се човек обратио Христу већ налазећи се у браку, онда, по речима апостола Павла, не треба разорити већ постојећи брак осим у случајевима када друга страна инсистира на одрицању од вере. Узрок је у томе што се муж неверни освећује верујућом женом.

Међутим, никада се брак са неверним не дозвољава ономе ко се већ налази у Цркви.

Нека Вас чува Бог.

21.10.2008. г.

* * *

Другој жени која се удала за муслимана и чији брак је био несрећан.

Уважена N!

Ваистину Воскресе Господ! Ако говоримо о црквеним законима, Ваш брак не може бити признат пред Богом. Ви сте у њега ушли као већ крштена. Зато за Цркву Ваш развод не може да се рачуна као развод. Ако рођаци Вашег мужа почну да захтевају одрицање од Христа, развод је тада просто неопходан. Ако Асхат не прими хришћанство – једноставно немате на чему да изградите заједничке односе. на крају ћете се Ви или одрећи од Бога (и свеједно опет не сачувате ни породицу, а погубите душу) или ћете просто унаказити живот и себи и њему.

Нека Вам Бог да разума!

14.5.2007. г.

* * *

Муслиманки која га је питала зашто је „антиисламски“ расположен, зашто једино хришћанство сматра истинском религијом и зашто верује у Исуса као у Сина Божијег?

1. Зашто сам антиисламиста? Зато што Бог сматра да је ислам лаж. Ја не волим лаж иако и жалим обмануте. Захваљујем Вам за наведену варијанту тафсира, али из тога се никако не мења чињеница да Коран садржи очигледне грешке – на пример, Дјеву Марију сматра Мојсејевом сестром) и садржи низ тврдњи које се противе човековој савести. Тако да је непотребно говорити да се Коран не сме преводити. Као и свако друго дело и он се може превести, а тачност превода се као и увек одређује разумевањем. Ако буквални смисао превода Корана представља клевету на ислам, каква је онда вредност те религије? Зар Алах није имао снаге да преда своје откровење тако да га могу разумети и не-Арапи?

2. Зашто сматрам хришћанство једином правилном религијом? Одговор је једноставан. Бог је Себе открио у Христу у пуној форми од које виша не постоји. Бог се јавио у телу. Узгред, шта је ново донео ислам у поређењу са јудаизмом и хришћанством? Сам Исус Христос је говорио: „Ја сам Пут и Истина и Живот: нико не долази Оцу осим кроз Mене“ (Јн. 14:6). Ова тврдња Исуса Христа потврђена је и Његовим чудима и васкрсењем након тридневне смрти и свим оним знацима којима до сада преизобилује хришћанство. Када се поведе спор између хришћанства и ислама – у питању је спор између разумног живота и смртног рационализма. Ми знамо да су нам греси опроштени, знамо не само и Библије, већ и из искуства. А Ви се само бавите размишљањима. Мислим да Вам размишљања неће помоћи у Судњи Дан, јер по речи Божијој, онај који не верује у Сина Божијег већ је осуђен.

3. Питате ме: „Зар заиста верујете да прости смртник, макар и зачет непорочним путем, Исус може бити Бог? Зар не видите противречност у томе? Човек не може да буде Бог!!!“

У суштини, Ви оптужујете мене и све хришћане за намерно обмањивање неписмених људи. Али нека Сам Бог у Последњи Дан Суда тражи од Вас одговор за ту оптужбу. Да, ја и верујем и знам да је непорочно зачети силом Светог Духа, Господ Исус Христос – Истинити Бог Који се јавио у људској природи. Он је Једна Личност у две природе – и Бог и човек. Ја не видим у томе противречност. За разлику од муслимана ја се не усуђујем да говорим да Богу нешто није могуће. Ми, хришћани одлично знамо Оца небеског да бисмо говорили такву глупост – да Бог нешто не може. Наравно, ми не говоримо да је човек постао Бог, већ да је Бог постао Човек не престајући да буде Бог.

4. Ви говорите: „реч „син Божији“ односи се апсолутно на сваког човека јер смо сви ми створења Божија“. Међутим, тада морате да исправите Коран где је речено да нико не долази Алаху осим као роб. Па и у суштини, ако је свако створење син Божији, онда су у праву многобошци а и Алах онда има ћерке. Јер лажна богиња Арапа – Манат, очигледно је створење, што по Вашој логици значи да је и Алахова ћерка. Па и само Ваше поистовећивање створења Божијег и богосиновства је потпуно некоректно. Ваше дете се очигледно разликује од Вашег стола, макар Ви тај сто и направили својим рукама. Јер иначе, сто је човек као и Ви, једне природе са Вама? Тако ни Син Божији није исти као створења Божија – Он је исте природе као и Бог Отац.

Ми, хришћани, можемо да називамо Бога Оцем једино сјединивши се са Његовим Сином и стекавши усиновљење. И Вама желим то исто – примите свето Крштење и из искуства ћете појмити очинство Божије и видети сву лаж ислама.

Божија помоћ са Вама!

26.3.2007. г.

* * *

Човеку који је питао да ли је тачно да ислам потиче од јудаизма?

Не. Ислам је настао из арапског незнабоштва, уневши у себе неке искренуте елементе јудаизма и хришћанства. Под именом Авраама, Ноја и других Пророка муслимани подразумевају потпуно измишљене личности које имају јако мало заједничког са реалним блиблијским личностима. Коран не представља сажету Библију, већ њену пародију. Саветујем Вам да прочитате предивно издање института за превод Библије – „Библија и Коран – паралелна места“.

21.10.2007. г.

* * *

Муслиману који га је питао зашто се он бори са исламом, па ислам даје људима знање да је Бог један. Још пита зашто он не признаје Коран?

Суштина религије није просто у познању Бога, већ у успостављању везе са Њим. Бог је један и пут ка Богу је такође само један – Његово Живо и Лично Слово, Господ Исус Христос. Они који не верују у Њега никада неће наћи Бога и након смрти биће бачени у пакао.

Ја не ограничавам Свевишњег само Писмом, али не сматрам Бога ни шизофреником. Он не може да да два међусобно искључива откровења, Он не може да погреши. Коран радикално противречи Библији и осим тога је препун историјских и научних грешки. Познајем историју јављања Корана и управо зато немам никаквог предубеђења у вези са његовим пореклом. Коран није од Бога, већ од Божијег непријатеља.

Узгред, ја се никада нисам борио са муслиманима. Ја водим борбу са заблудама ради душа заблуделих. Мој савет је – прочитајте Јеванђеље без предубеђења, упоредите га са Кораном и моћи ћете, коначно, да изађете на једини Пут ка Богу.

Нека Вам Бог помогне!

3.3.2008. г.

* * *

Свештенику који га је питао шта да одговори муслиману који је тврдио да је Исус само пророк, наводећи цитате из Јеванђеља где Га називају пророком, као и цитате из Корана.

Покушаћу да одговорим на Абдул-Азизове речи. Све цитате које је навео из Јеванђеља говоре само о томе да је Господ Исус Христос имао статус пророка. Међутим, то ништа не говори о Његовој природи. Пажљиво читање Јеванђеља на очигледан начин показује искључивост богосиновства Исуса Христа. Он се назива Јединородним (тј. Јединим Рођеним) Сином Бога (Јн. 1:18) што се никако не може објаснити са исламске тачке гледишта (који, узгред речено, потпуно одбацује саму могућност синовских односа човека са Богом). Притом, нико од људи у Јеванђељу не приписује себи таква имена која приличе и могућа су само за Бога: „Истина, Живот“ (Јн. 14:6), „Васкрсење“ (Јн. 11:25), „Почетак“ (Јн. 8:25), „Светлост свету“ (Јн.9:5). Нико никада није говорио „Ко је видио Мене, видио је Оца“ (Јн. 14:9).

Како може створено биће рећи тако нешто о себи? Како створено биће може рећи: „Све је Мени предао Отац Мој“ (Мт. 11:27)? Ко, осим Бог може да каже: „Ја сам Алфа и Омега, Први и Посљедњи, Почетак и Свршетак“ (Отк. 22:13). А све то о Себи говори Исус! Па и Његове речи: „Ја и Отац једно смо“ (Јн. 10:30) у контексту јасно показују и једну природу Личности Тројице и једнакост у сили Оца и Сина.

Да, хришћани могу бити причасни Тројичном животу. У Крштењу се усиновљујемо Оцу кроз Сина у Светом Духу и зато нам је откривена у искуству тајна Божанског Јединства. Али, наравно, наше јединство са Богом само је одсјај вечног јединства Јединородног са Његовим Оцем.

Да већ не наводим безбројне примере из Пророка који су прорицали да ће Месија бити „Бог силни“ (Ис. 9:6), апостоле који су говорили да је Христос „који је над свима Бог благословени у вијекове“ (Рм. 9:5), „истинити Бог и живот вечни“ (1 Јн, 5:20).

Овде треба бити доследан – или је Исус лагао – значи да је лажни пророк, или није лагао – значи да је истинити Бог – Син истинитог Бога. Реално Јеванђеље не даје никакву могућност (сем ако не узмеш маказе у руке) да од реалног историјског Исуса Христа, Сина Божијег направиш „Ису, роба Алаховог“ кога је Мухамед измислио.

Наравно, може се галамити да су, тобож, хришћани изопачили Јеванђеље, али доказа томе нема, тим пре што и Коран шаље муслимане Инџилу (Јеванђељу – прим.прев.) као потврду своје умишљене истине. Наводи из Корана су потпуно бесмислени. Треба прво доказати да је Бог дао Коран, а затим се позивати на њега. А да би се то урадило, прво је потребно објаснити зашто је Алах, ако је Свемогућ, допустио потпуно кварење Својих претходних Писама, која се тако радикално разилазе са поетским стваралаштвом Мухамеда и где је гаранција да се и сам текст Корана није подвргао таквом истом кварењу (узимајући у обзир да не поседујемо списе из времена Мухамеда).

Тако да уваженој особи која пита могу да пожелим да се пажљиво удуби у неискварени текст Јеванђеља (на шта га призива и Коран) и прочитавши, поверује да „Исус јесте Христос, Син Божији, и да вјерујући има живот у име Његово“ (Јн. 20:31)

4.4. 2008. г.

* * *

Православном хришћанину који је питао како може да се објасни муслиманима тајна Евхаристије?

Поводом Причешћа муслиманима ништа не треба објашњавати јер се то односи на тајно учење хришћана. Ако они већ знају за њу, онда упоредите Причешће са трансфузијом здраве крви и пресађивањем здравог срца болесном човеку.

9.4.2008. г.

* * *

Муслиманки која је говорила да Православље не може да контролише политику, док ислам то са успехом чини у муслиманским земљама.

Када говоримо да Православље не контролише политику ми само потврђујемо чињеницу да Црква признаје богоустановљени карактер власти као такве. Зато ни један епископ Цркве не може да указује власти са ким да ратује, а са ким да буде у миру. Али притом Црква и може и треба да указује властима које себе сматрају православнима на Божије принципе које она мора да положи у темеље своје политике.

Наше царство није од овога света и овде је хришћанин – странац и дошљак. Ми предобро знамо да ниједна власт овде не може бити савршена.

Што се ислама тиче – његов покушај да контролише целокупан живот земље више говори против њега. Упоредите шта је више – небо или земља. Црква води људе на небо и чини их децом Божијом, док је ислам чисто земаљска идеологија. И у томе је његов главни минус. Човек никада не може бити задовољан земљом. Па и у практичном смислу Православље при сваком друштвеном уређењу може припремати грађане Неба, а ислам је без шеријатских норми непотпун.

14. 5. 2008. г.

* * *

Истој муслиманки о Тројици и о Христовој смрти.

У хришћанству не постоје три бога, већ Један Бог Који има Своје Лично Слово и Свог Духа. Када је Исус умро на Крсту, умро је не по Божанској, већ по људској природи. Да бисте се лакше снашли у овоме шаљем Вам своју књигу о основама вере. Ако Вам буде интересантно, упознајте се са њом.

1.6. 2008. г.

* * *

Истој жени на питање о уделу некрштене деце.

Ви сте у праву. У очима Божијим и Ви, и свако дете сте грешници. Ако не примите Крштење, отићи ћете у пакао. Разлог је једноставан. Као што човек у мафију доспева рођењем, тако се и човек који се родио већ налази у савезу са сатаном. Једино се у Крштењу овај савез раскида и Бога ступа у завет са човеком. Члан нечистог савеза не може ући у Царство Божије.

Овде треба запамтити да дете, које нема личних грехова, неће бити подвргнуто личној казни, већ ће само пребивати у тами јер неће имати очију којима би могло да види Бога. Одрастао човек, који се одрекао Крштења или који просто чини лична безакоња, биће кажњен и за своја лична злодела.

Нека Вас Бог сачува.

9.6.2008. г.

* * *

Истој жени о Христовом силаску у пакао и одговор на питање зашто Бог није могао да опрости људске грехе без жртве на Крсту.

Христос Спаситељ је заиста сишао у пакао, али не да би се мучио већ да би ослободио оне који су се за време живота покајали и тражили опроштај од Бога. Исус Христос је победио сатану Својом жртвом и лишио га власти над људима.

Што се тиче питања, да ли је Бог могао да опрости, одговорићу једноставно. Одговор: није могао, јер је Он истовремено и милостив и праведан. Зато Бог не може да остави зло без казне. Управо зато се и јавио Христос да би добровољно узео нашу казну и очистио нас Својом крвљу. У томе се показала љубав Оца и Његовог Сина према нама, што је Син Божији умро за оне који су својим гресима ратовали са Њим. Управо зато су хришћани и уверени у своје спасење под условом да се не одрекну Тројединог Бога и не прекину да живе по Његовим заповестима, уз помоћ Његове силе. Христос је, међутим, умро и за Вас и Бог и Вас љуби, тако да Вам желим да одговорите на Божију љубав својом љубављу, примите Крштење и постанете кћи Божија.

13. 11. 2008. г.

* * *

Следбенику ислама који га је питао зашто је учествовао у полемикама са муслиманима?

Свим срцем молим Бога да између муслимана и хришћана влада мир. И саме полемике су управо зато и потребне, да би се уместо динамита муслимани научили реалном дијалогу. Нама је Христос дражи и од оца и од мајке, Он је наш Бог, Спаситељ и циљ нашег живота. Одбацивати Његово Божанство, Крст и Васкрсење представља најгору хулу за хришћане. Међутим, ми, желећи да спасимо своју муслиманску браћу, на полемикама нисмо им давали погрдна имена за те крајње нечестиве мисли, иако они и заслужују хиљаду пута геенски огањ. Што се Мухамеда тиче, одавно је познато да су хришћани од самог почетка одбацили његове претензије на пророштво. И то су урадили само зато што су сви библијски знаци указивали на њега као на лажног пророка. Нама је јако жао што се толико мноштво људи подвргло обмани од стране Мухамеда, али другачије не можемо ни да говоримо, јер како можемо да противречимо Богу који нам је дао јасне знаке истинског и лажног пророштва? Нама је јако жао што Ви своје срце и љубав нисте дали Бесмртном Богу, већ смртном човеку. Зар се то не назива идолопоклонством?

Желим Вам да познате љубав Божију, као што ја и желим свим муслиманима са којима сам полемисао. И ради спасења њихових душа од вечне пропасти ја се и јесам сагласио да учествујем у томе. Нека Вас Бог уразуми.

6.6. 2008. г.

* * *

Муслиману који је питао да ли може да буде крштени кум детету.

Уважени N!

Наравно, можете бити крштени кум, ако пре тога примите Свето Крштење.

Нека Вас Бог чува.

24.11.2008. г.

* * *

Муслиману који је покушавао да оповргне хришћанство, позивајући се на места где се говори о Христовој људској природи, као и да се позива на Коран и на речи „Проклет је пред Богом ко је обешен“ (5 Мојс. 21:23)

Христос је, сагласно Јеванђељу, и Бог и Човек истовремено. Он је умро за наше грехе и био проклет за наше преступе. Његовом крвљу смо се исцелили и добили опроштај од Бога. Таква је истина која је јасно откривена у Писму. Да већ не наводим безбројна места из апостолских посланица (Рим. Јевр, 1 и 2. Петр и 1 Јн). Сам Христос је говорио да је дошао да преда душу Своју у искупљење за многе (Мк. 10:45). Тако да је догмат Искупљења дао Сам Исус Христос. Заиста не разумем како је могуће прочитати Јеванђеље и не приметити да оно говори о реалној смрти и васкрсењу Христовом. Ако Коран који је написан 600 година након Јеванђеља противречи Јеванђељу – то је проблем Корана и његовог аутора, никако не Јеванђеља. Тим пре што се у Корану препоручује обраћање Јеванђељу и Тору (Петокњижју Мојсејевом – прим.прев.) које су у Мухамедово време имале исти текст као и данас. У Корану нема ни сенке тога да су хришћани искривили текст Јеванђеља, овај аргумент су муслимани измислили касније, након што се показало да реално Јеванђеље и Тора оповргавају Мухамедове претензије на пророштво и показују заблуде коранских представа.

У Вашем писму постоје унутрашње противречности које Ви не примећујете.

1. Ви цитирате Христове речи, које је Он изговорио са Крста, али притом одбацујете Његово распеће. Како?

2. Ви одбацујете првородни грех и притом не наводите ни једно место из Јеванђеља као потврду. И како Ваше лично мишљење, које противречи не само Библији већ и реалности свакодневног живота свих људи, укључујући и муслимане, одбацује хришћанство? Где је Ваша логика?

3. Позивате се на Коран који противречи свим Писмима пре њега и аутора који ничим није потврдио своје посланство и притом мислите да сте на тај начин оповргли хришћанство. Зар не знате да су хришћани сматрали и сматрају Мухамеда лажним пророком и зато не признају његова откровења? О томе бисте могли да прочитате чак и у Корану. Зашто дакле да се позивамо на Коран као на књигу која би за нас имала макар неки ауторитет?

20. 6. 2008. г.

* * *

Истом муслиману који је питао у чему се састоји правда ако је невини Христос пострадао за туђе грехе и оптужио оца Данила за гордост, који му је такође послао и текст у коме постоји покушај да се 18 глава 5 Мојсејеве књиге тумачи као пророштво о Мухамеду.

Правда се састоји у томе што је Христос добровољно узео нашу казну на Себе и умро за наше преступе. Сви који поверују у Њега и приме Његово Крштење – добиће опроштај. А који не верују, биће праведно кажњени за своје грехе. Жао ми је што Ви ништа не знате о љубави Божијој и Његовој Речи. На Крсту су се управо љубав и праведност сјединиле заједно за верујуће.

Што се Мухамеда тиче ја нисам писао да га Коран назива лажним пророком. Коран говори да Јудеји и хришћани нису признали његово пророштво (види суре Крава, Маријам и др.)

Што се мене тиче, ја сам грешни човек који је добио опроштај од Бога кроз Христа. И за моју гордост овде нема места. Знам да смо ја и сви православни хришћани – у светлости, а да муслимани пребивају у тами. И мени Вас је жао. Јер Ви можете лично сами познати Бога и добити опроштај!

Што се тиче текста „Пророк сличан Мојсеју“ нисам кренуо темељно да га анализирам јер нисам писао његовом аутору, већ Вама. Подробна анализа тог текста постоји на сајту „Православље и ислам“.

Кратко ћу одговорити да Библија не само да даје пророштво о појављивању пророка сличног Мојсеју (5 Мојс. 18) већ и говори над ким се испунило то пророштво (Дела ап. 3:22). Тај Пророк је Исус Христос, Слово Божије Које је постало човек и објавило коначно откровење Оца Небеског. Тако да било какви покушаји да се то пророштво привеже Мухамеду противрече Библији. Тим пре, што сам појам завета (договора између Бога и људи) који представља срце Библије, уопште није познат муслиманима. Како се може говорити да је Мухамед у нечему сличан Мојсеју када није видео Алаха лицем к лицу није закључио Завет са Њим, већ је сва откровења добијао не од Бога непосредно (као Мојсеј и Христос) већ од створеног бића? Нека Вам Бог помогне да познате љубав Његову.

Са уважавањем и захвалношћу за Ваша писма, свештеник Данил.

23. 6. 2008. г.

* * *

Православном хришћанину коме су претили муслимани и који је питао зашто држава не заустави исламизацију.

Ја сам у електронском облику добио више од десет претњи. Усмено још више. Што се тиче државе и њене позицие у вези са исламом, узрок безвољности је у томе што веру може да победи само вера, а не безверје. Либерализам се распао пред лицем исламске агресије, као што се својевремено распао пред Хитлером. Све те речи о меком исламу нису ништа више него прикривање шпијуна за врме рата. Муслимана се не треба бојати. Када је са нама Бог, никога се нећемо бојати.

6.7. 2008. г.

* * *

Другом православном хришћанину који је молио за помоћ у полемици са муслиманом поводом питања неискварености текста Библије.

Што се тиче муслиманских аргумената од томе да су, тобож, наша Писма искварена. Требате рећи да:

1. Мухамед није сматрао Писма исквареним. Напротив, у Корану (2 сура) је слао хришћане и Јудејце њиховим књигама као сведочанству. Ако би Писма са његове тачке гледишта била искварена, он се не би могао позивати на њих као на ауторитет. Сам Ваш противник признаје да је још два века пре него што се Мухамед родио текст Библије био исти као и данас. Дакле, значи да су његове тврдње против Библије истовремено тврдње против Корана. Све приче о каснијем уметању су ништа више до измишљотина за коју ће Ваш противник да одговара пред Богом.

2. Ако Алах није био у стању да сачува Своју Реч неприкосновеном, онда Он није Бог јер није свемогућ. Онда се јавља питање: а где су гаранције да је Коран дошао до нас у неприкосновеном виду? Јер ми немамо ни сведочанство предаје Корана Џибрилу (шта ако је он нешто успут помешао или слагао?), нити сведочанство адекватне предаје Корана Мухамеду, чак ни текст Корана који је изашао из Мухамедове руке. Значи, по логици противника, нама ништа не смета да закључимо да се неповређени Коран уопште није сачувао, већ да у рукама држимо само верзију коју је Осман искривио. А Осман и Зеид су заједно „зли генији ислама“.

Шо се тиче апостола Павла треба рећи да напад муслимана на њега промашује циљ. Све те ствари које се муслиманима не допадају у хришћанству, не постоје само код Павла, већ и код Јована и код Петра и у Јеванђељу.

Што се тиче тврдњи Вашег опонента о књизи Дела и о апостолу Петру и Павлу, све то се назива клеветом. У правном свету и у животу постоји претпоставка невиности и све те тврдње о убиству Ананије представљају само злонамерну клевету, тим пре што других извора о том догађају осим књиге Дела апостолских нема.

Сви светски историчари признају Луку једним од најпрецизнијих историчара Древног света и његове повести су чак до ситница подржане од стране археологије. Тако да није потребно да оповргавате ове теорије,већ да једноставно питате: „где су докази Ваше лажи?“ Ако их нема, сваки следећи пут треба само констатовати: „више среће у следећем покушају!“

8.7. 2008. г.

* * *

Муслиману који је говорио да хришћанство не може бити истина јер је Библија искривљена, као и да је у Јеванђељу тобож предсказано о Мухамеду и да је поштовање икона идолопоклонство.

Темељ религије не представља текст, већ онај са ким су у контакту следбеници те религије. Незнабошци опште са демонима и зато је њихова религија лажна. Хришћани опште непосредно са Богом и зато је њихова религија истинита. Ислам не општи лично са Богом, чак ни сам Мухамед није видео Творца. А пошто је тако, онда је та религија лажна. Тим пре што Мухамед ничим није потврдио своје умишљено посланство. Он није оставио ни једно пророштво које се збило (постоји неколико која се нису догодила). Он никога није васкрсао, нити исцелио, већ је једино насилно наметао своју веру. Његове заповести су много ниже од јеванђелских, па и сам Мухамед који је живео са деветогодишњом девојчицом, пљачкао караване, убио цело племе својих непријатеља, није се клонио да користи обману и наручена убиства никако не може да служи као образац праведности.

Питање очуваности свештених текстова је питање веровања Богу. Ако је Бог дао Своје откровење, зар није био у стању да га сачува? Ако Бог није имао снаге да сачува Своју реч неповређеном кроз векове, како Му се може веровати? Да не говорим већ да је са историјске тачке гледишта очуваност Библија већа у односу на сваки документ из древности. На пример, Коран је био састављен након 40 година од Мухамедове смрти од стране његових ученика који су уништили све рукописе који им нису одговарали (види детаљније на сајту „Православље и ислам“). Најближи рукопис датира 120 година након Мухамедове смрти. Текст Јеванђеља се сачувао у одломцима који датирају само петнаест година након писања.

Што се тиче предсказања о новом пророку. Прво питање: „ако је Писмо искаврено – како се на њега може позивати?“ У суштини предсказање о Мухамеду је само једно: „устаће лажни пророци“ (Мт. 24). Никаквог новог Откровења након што је Сам Бог постао Човек није било нити може бити (види посланицу Јеврејима 1). Ради осмишљења своје мисије Мухамед се позива на Христове речи о Доласку Параклита (Светог Духа), Који се заиста јавио у свету педесет дана након Христовог васкрсења. Међутим, Мухамед није Параклит (Утешитељ)м он никога није утешио, већ пре постао узрочник великог крвопролића. Он није дух, него тело. И зато речи Јеванђеља од Јована (главе 14-16) не могу да се односе на њега.

Што се тиче поштовања икона, ми им не служимо као боговима, већ одајемо част онима који су на њима осликани, као што код себе држимо фотографије вољених људи. Тако и сами муслимани љубе црни камен Каабе не сматрајући га Алахом.

22.10.2008. г.

* * *

Муслиманки која га је вређала, оптужујући га да својим чланком понижава муслиманско достојанство.

Напишите ми чиме то мој текст унижава достојанство муслимана? Тиме што муслимани не слушају Бога Творца, већ слушају човека који ничим није потврдио своје пророчке опуномоћености (већ да не говорим да је његов лични живот пре пример како се не треба понашати)? Уместо да се без основе смућујете, напишите ми детаљан и заснован одговор на питање: „чиме се може потврдити пророштво Мухамеда, следи и богонадахнутости Корана, ако сагласно Библији на коју се позивао сам Мухамед, његово пророштво није од Бога.“ Чекам трезвен и не свађалачки одговор, са логиком и са истинским откровењима од Бога. Творац не може да противречи Самом Себи. У питању религије нема места за учтиву лаж. Говоримо о мом и Вашем вечном уделу.

4.2.2009. г.

* * *

Жени која је питала да ли може православна хришћанка да постане једна од жена муслиману, јер им њихова религија дозвољава многоженство.

Убеђен сам да ако хришћанка, непринуђена на то непремостивим околностима (нпр., живи у Саудијској Арабији) живи са човеком који узима још жена, она греши и против Бога и против себе.

Правила Цркве су следећа: ако се за иноверног удала хришћанка непринуђена томе насиљем (како се то често догађа на Истоку) онда њен брак уопште није брак. То је незаконита заједница. И што се брже раскине то боље. Ако је у брак ушла као нехришћанка (не верујући у Бога итд.), онда се овде допушта правило ап. Павла (1 Кор. 7) да се може живети заједно ако муж не жели развод, ако не принуђује жену на одрицање од вере, ако не смета одласку у храм и васпитавању деце у хришћанству. У случају нарушавања макар једног од ових правила од таквог човека треба бежати без освртања.

Нека Вас чува Бог.

17.2.2009. г.

* * *

Крштеном човеку који је пао у ислам.

Жао ми Вас је. Изабрали сте геену огњену уместо реалног јединства са Творцем, јер нисте поверовали у Вечно Слово Творца – Његовог Сина Исуса.

6.4. 2009. г.

* * *

Крштеној али неуцрквењеној девојци која се занима исламом, а затим је почела да размишља да се врати у Православље.

Молио сам се за Вас. Што се тиче молитви, потребно је почети са читањем уобичајених јутарњих и вечерих молитви (има их на интернету). Читајте сваки дан Нови Завет. Суштина Православља није у спољашњем обреду, већ у заљубљености Бога и човека. Заволите Христа и спасићете се.

Што се тиче питања како да се присаједините Цркви, све зависи да ли сте учествовали у исламским обредима или не. Ако нисте, онда је потребно само покајати се на исповести и то је све. Ако сте учествовали, онда је потребно проћи кроз Чин Присаједињења. Нека Вас чува Бог.

25.2.2009. г.

* * *

Православном хришћанину о разликама Библије од Корана.

Библија је документ Завета (договора) и зато се у њој описују не само услови договора, већ и историја испуњавања договора (као на пример, у меницама). Бог показује Своју тачку гледишта на историји људи Завета. И у томе је њена разлика од обичних историјских дела. Што се Корана тиче, ислам уопште не предлаже ни један здрав доказ да је послан од Бога. Нико није видео да је „Џибрил“ добио откровење од Алаха. Сам Алах никако то није потврдио Мухамеду јер сам Мухамед није видео Бога, за разлику од Христа Који је увек видео Свог Оца. Нико није видео како је Мухамед добио откровење од Џибрила. Људи су видели само то да неко мучи „пророка“ и да овај након тога нешто говори. Сам Мухамед је, сагласно исламском учењу, био неписмен што значи да није могао да провери оно што је сам диктирао. Штавише, немамо никакве документалне потврде текста у Корану током скоро две стотине година након Мухамедове смрти. У Корану нема ни унутрашњих указивања на његово божанско порекло, већ напротив, постоји 225 противречности, научних грешки (попут оног да се Сунце увече спушта у смрдљиви бунар или да је Дјева Мрија сестра пророка Мојсеја).

Дакле, вера муслимана у богонадахнутост Корана заснована је на вери у посланство Мухамеда, а вера у посланство Мухамеда заснована је на вери у богонадахнутост Корана. Ово је зачарани круг. Аргументи у корист богонадахнутости Библије су разматрани на интернету више пута. Они постоје и у мом тексту – „Шта је Откровење Божије – Библија или Коран?“ Укратко, суштина је следећа – Библија садржи учења која нису безначајна, која показују њено нељудско порекло. И то је још занимљивије ако се узме у обзир да је Библија писана током 1 600 година на три језика, на три континента, од стране више од 40 земаљских аутора. И притом, Библија се чита као јединствен текст у коме се развијају и логично настављају стотине тема. Друго, Библија – за разлику од Корана, поставља највиши могући морални степеник што сведочи да је њен Аутор – извор добра и праведности. Библија садржи на стотине пророштава која су се догодила што сведочи да је њен Аутор ван времена и влада светском историјом. Земаљски аутори Библије су, за разлику од Мухамеда, чинили чудеса о којима сведоче и они који су били непријатељски расположени према њима. Нека муслимани укажу макар на једно Мухамедово чудо које су видели и незнабошци.

Узгред, сам Мухамед је признавао богонадахнутост Јеванђеља, Псалтира и Петокњижја који су постојали у његово време. А сва наша издања се ослањају на текстове који су написани још пре рођења исламског „пророка“.

Сада што се тиче спасења које нам је дао Христос. Он нас је спасио од греха, проклетства и вечне смрти. Он је био кажњен уместо нас и сада свако ко верује у Њега може добити опроштење грехова и усиновљење Богу. Они који не верују у Христа гарантовано ће погинути под тежином сопствених преступа.

Нека Вас Бог чува.

16.5. 2009. г.

* * *

Муслиману који га је оптуживао да прогони ислам који се, тобож, са уважавањем односи према другим религијама.

Извините молим, али ја у Корану нисам видео призиве за уважавање према другим религијама. Не видим то уважавање ни у историји ислама током свих 13 векова његовог постојања. Зашто онда обмањивати? Библија је јача од Корана, управо зато се муслимани панично боје да је читају. Не разумем како ја то гоним ислам. Ако је истина о њему прогон, онда треба да размислите да ли је потребно да се налазите у таквој обмани. Убеђен сам да се лаж не сме уважавати. Ако су ислам или хришћанство – истина, онда ја треба не само да је уважавам, већ да је примим, а ако је нешто од овога лаж – дужан сам да презирем заблуду.

Што се тиче уважавања, Библија и Црква захтевају да се уважавају не лажне идеје, већ сами људи који су обманути. Ви сте достојни уважавања, јер Вас је Бог створио по Свом образу и можете постати Његов син у Крштењу, док та лажна концепција које се Ви придржавате није достојна уважавања.

Са уважавањем и жељом да приђете Богу кроз Јединствени Пут к Њему – Исуса Христа.

15. 6. 2009. г.

* * *

Муслиману који је спорио са њим и посебно тврдио да је Библија искривљена.

Ако наша преписка не води смисленом, чему онда и писање? Што се тиче моје оцене извора Мухамедових откровења – одговор је јасан. Узмимо исламске изворе (хадисе, Ибн Хишама) читајмо их и проверимо са тачке гледишта претходних откровења Божијих. Као резултат ћемо видети да су пред нама ђаволска посла.

Муслимани су такође кренули тим путем када нису пожелели да признају очигледно – чињеницу да је Мухамедово откровење несместиво са реалним (које је и он признавао) откровењем Творца решили су да крену лошим путем. Библија противречи исламу, Коран признаје Библију. Значи, треба измислити да је, тобож, Библија искварена, иако о томе нема ни речи у Корану. То показује колико је онима који тако расуђују лако да пљуну на Бога и Његово Слово. И зато ће казна муслиманима бити пламен геене. У питањима вере се не сме бити непоштен и лажљив. То Богу није угодно. Ту је чак и Ваш „пророк“ поштенији. Он просто није читао (због неписмености) слово Божије и зато је био обманут, и то не без утицаја своје жене. Прочитајте званично житије Мухамеда и видећете да сам у праву.

Размислите – шта је написано раније – Коран или Библија? Да ли је Бог уопште говорио пре Мухамеда? А ако је говорио, ко Му је сметао да сачува Своју реч?

22.6.2009. г.

* * *

Муслиману који је питао зашто хришћани не признају Стари Завет и употребљавају свињетину.

Хришћани признају Стари Завет. Хришћани једино не испуњавају његову обредну страну коју је Бог укинуо. Уместо многих жртви – имамо једну Бескрвну Жртву, уместо ритуалних чишћења – Крштење. Духовни смисао свих заповести се беспрекорно испуњава. На пример, забрана да се једе свињетина била је повезана са забраном да се понашаш као свиња. У Новом Завету можемо јести свињско месо, јер га је Бог очистио, али нам је забрањено да поступамо као свиње.

Господ Исус Христос је апостолу Петру рекао: „што је Бог очистио, ти не погани“ (Дела ап. 10). И обрезање је Господ заменио обрезањем срца у Крштењу, када Бог од сваког срца одсеца наслаге греха. О овоме су детаљно говорили свети апостоли на апостолском Сабору у Јерусалиму (Дела ап. 15) и свети апостол Павле (цела Посланица Галатима).

23. 6. 2009. г.

* * *

Хришћанину који је питао за такозвано „дагестанско чудо“ о коме су говорили муслимани – када су се на телу детета појављивали и нестајали натписи на арапском језику.

Мислим да је то могуће и да је у питању очигледно дејство сатане. Приметите да је свако појављивање натписа мучно за дете.

22.10.2009. г.

Кључне речи: featured

Рубрика: Мисионарска литература, Наслеђе оца Данила, Свештеномученик Данил Сисојев, Христови мисионари