Које су особине истинског мисионара? – Свети Николај Касаткин, Апостол Јапана

Шта је оно најважније што чини да нас други човек заиста чује, да наша реч дође до његовог срца и да позна да је Истина оно што му говоримо? Свети Николај Јапански, Апостол Јапана, човек који је на делу показао да је мисија Православља итекако актуелна, важна и неопходна у време када су многи православни хришћани већ сматрали такав подвиг нечим што је заувек остало у вековима иза нас, у свом размишљању из дневника говори о најважнијој особини коју треба да има човек који жели са другим да подели радост Благе вести.

* * * * *

 „Зар Господ никада неће послати истинског мисионара у Јапан? Не може бити – доћи ће, појавиће се на крају, сада он расте негде и зри. Стрпљиво ћемо чекати.

Које су особине истинског мисионара? Пре свега смирење.

Доћи ће, смирен, неприметан, ћутљив. „Шта и како се овде ради? Научите ме молим вас“. За годину, па и две, савладаће језик, освојиће симпатије свих хришћана, ући ће у сва дела Мисије, све ће знати изнутра и споља; при свему томе у њему се ни трен неће приметити жеља и тежња да се покаже, да га други примете. Он ће, напротив, увек да се склања, снебива. „Ето, ја само учим овде.“; међутим, сила из њега ће говорити сама за себе и будити поверење и симпатије према себи. Мало-помало, он ће рећи: „Дозволите ми да руководим нечим“ (нпр. издавањем часописа, предавањем неког предмета, неким проповедничким делом).

Одговориће му: „Молим вас, будите љубазни“.

Оно чега се прихватио иде много боље него раније; сви то виде и цене, можда се код некога појављује и завист и покреће се недобронамерност, змија супротстављања и непријатељства се рађа, али околности говоре саме за себе – њих не можеш ни променити, ни уклонити (као што сада нпр. не могу уништити чињеницу да је о.Павле заиста изузетан свештеник и проповедник, а како би многи хтели то да униште!); мисионар ћути – никада себи ништа не приписује, простодушно не примећује ако постоји недобронамерност, а дела се отварају све више и више. Коме? Па њему – он је рад да делује; и помало се дела стичу у његове руке, док су друге руке раде да испусте све, тамкод њих је само језик јак да брбља.

И гле, сам мисионар по скромности не примећујући то, постаје центар око кога се све врти, сила истиче из њега, покреће све и даје живот и брзину свему.

Много бисмо могли да маштамо. Па где је он? Да ли ће доћи? А ти, зашто ти сам ниси такав??

23 јануар (4 фебруар) 1882. Субота

Рубрика: Мисионарска литература, Христови мисионари