Свети Оци о спасењу само у Цркви

„Онај који је по својим делима добар, али није запечаћен водом, неће ући у Царство Небеско. Реч је смела, али није моја; тако је одредио Исус.“

Свети Кирил Јерусалимски,

Поуке огласитељне и тајноводствене, 3.

„Ко жели да се спаси, мора, пре свега, да чува васељенску веру, коју ако не сачува у целости и непорочности тај, без сумње, гине заувек“.

Свети Атанасије Велики,

Символ вере

„Чујте сви ви, који сте туђи просвећењу (крштењу): ужасните се, заридајте! Страшна је то претња, страшна одлука! Немогуће је, говори Христос, ономе који се не роди водом и духом да уђе у Царство Небеско, јер на себи још носи одећу смрти, одећу проклетства, одећу труљења – још није добио знак Господњи, још није свој, већ туђ; нема знак за царство.“

Свети Јован Златоуст,

Беседе на Јеванђеље од Јована, 25.1.

„Шта, рећи ћеш ти, зар нема и хришћана који се лоше владају и незнабожаца, који проводе живот у врлини? Да постоје хришћани који живе лоше, то и ја знам; а да ли постоје незнабошци који живе врлински, то стварно још увек не знам… Али да се не бисмо некоме показали као љубитељи спорења, сложићемо се да међу незнабошцима постоје људи који живе добро… Погледај, међутим, како их Христос лишава сваког оправдања. Он говори да је ?Светлост дошла у свет?. Да ли су Га тражили, говори Он, да ли су се трудили, бринули да Га нађу? Светлост је сама њима дошла; међутим, ни тада нису похитали к њој. Ако и међу хришћанима неки живе порочно, у вези са тим ћемо приметити да Христос не говори о онима који су постали хришћани од рођења и примили веру од предака (иако су се често они порочним животом уклонили од правог учења); чини ми се да се овде не говори о њима, већ о људима који су из јудејства или незнабоштва морали да се обрате правој вери. (Христос) показује да нико, налазећи се у заблуди, неће пожелети да се обрати вери, ако пре тога самоме себи не одреди добар живот, и нико неће остати у неверју ако пре тога не одлучи да заувек остане зао. Немој ми говорити да је неко целомудрен и неверујући; није врлина само у томе. Која је корист, имати те особине, а бити роб сујетне масе и стидећи се својих пријатеља, остати у заблуди? То није врлинско живљење. Роб сујете није бољи од блудника; чак чини и много веће грехе од блудника. Међутим, покажи ми неког међу незнабошцима ко би био слободан од свих страсти и без иједног порока: нећеш моћи да ми покажеш.“

Свети Јован Златоуст,

Беседе на Јеванђеље од Јована, 28.2-3

„Нико не улази у Царство Небеско на други начин, него само кроз Крштење. И оглашени верује у Крст Господа Исуса којим се и сам знаменује; али ако не буде крштен у име Оца и Сина и Светога Духа неће добити опроштење грехова и удостојити се дара духовне благодати.“

Свети Амвросије Медиолански, цитат по:

Митр. Макарије (Булгаков). Православно

догматско богословље. СПб. 1857, стр. 258

„Нико неће достићи спасење ни вечни живот, осим онога ко за главу има Христа: може за главу имати Христа само онај ко се налази у Његовом Телу, које је Црква… Ко није међу члановима Христовим, не може имати хришћанског спасења. Свако ко се одвојио од заједнице са Црквом, иако би његов живот и био достојан похвале, за то једно безакоње, што се одвојио од јединства са Христом, неће имати живота, већ ће гнев Божији пребивати на њему.“

Блажени Августин, цитат по:

Свешт. Григорије Дјаченко. Лекције

и примери православне вере. Москва, 1894, стр. 439.

„Ко није члан Христов, не може да се спаси. Може се имати почаст, може се имати тајна, може се певати „алилуја“, може се одговарати „амин“, може се држати Јеванђеље, може се имати вера у име Оца и Сина и Светога Духа и проповедати та вера, али нигде се осим у Православној Васељенској Цркви не може наћи спасење.“

Блажени Августин,

Sermo ad Caesarieusis ecclesiae plebem, 6.

„Ко је ван Цркве, неће примити живот вечни.“

Блажени Теодорит Кирски,

Сабрана дела. Кијев, 1855. Т. 1, стр. 273.

„Питање: Да ли човек који не верује у Христа, на пример, Јудејац или Самарјанин, а чини много добрих дела, улази у Царство Небеско?“

„Одговор: Пошто Господ говори Никодиму: ?Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије? (Јн. 3:5), јасно је да (нико од неверујућих у Христа) неће ући у (то) Царство. Међутим (нико) се не лишава своје плате: или ће (неверујући у Христа) добити своје благостање богатством, раскошима и другим обманама (овог) живота) налик на (богаташа) који је од Авраама чуо: ?сјети се да си ти примио добра своја у животу своме? (Лк. 16:25), или ће његова судбина у будућем веку јако да се разликује од судбине онога ко (овде) није чинио добро. Јер као што за праведнике постоји много обитељи (Јн. 14:2) код Бога, тако и за грешнике (постоји) мноштво различитих казни.“

Преподобни Анастасије Синаит,

Питања и одговори, 7

„Без Крштења нико не може да се нада на вечно спасење – макар био и најпобожнији од побожних.“

Преподобни Јован Дамаскин

„Ко је поверовао, а није се крстио већ остаје оглашен, није спасен.“

Блажени Теофилакт Бугарски

„Велико благо је веровати у Христа, јер је немогуће спасити се без вере у Христа.“

Преподобни Симеон Нови Богослов,

Слова, 37.

„Бог ће судити живима и мртвима и узвратити свакоме по делима његовим: праведницима – Царство Небеско, лепоту неизрециву, весеље без краја и вечну бесмртност; грешницима – мучење огњено, црва који не спава и муку без краја. Таква ће бити мучења за оне који не верују Богу нашем Исусу Христу: мучиће се у огњу они који се не крсте… ако неко буде у другом закону, на оном свету ће горети у огњу.“

Преподобни Нестор Летописац,

Хроника. Москва, 1996, стр. 103-104.

„У будућем веку сила Његовог Другог Доласка ће све подигнути из смрти, иако се неће сви удостојити истинског живота; зато што ће нечестиви и неверујући, и они који овде преко исповести и покајања нису примили опроштење грехова… васкрснути, заиста, али ће осетити живот гори од смрти, предани мучењу и страдању и притешњености и стиду вечном, обитавајући са црвима који не спавају и спаљивани мрачним, неугасивим огњем.“

Свети Григорије Палама,

Беседе. т. 2. Москва, 1993, стр. 13.

„На основу чега смо примили веру да се спасавамо крстећи се? – Наравно, на основу тога што смо чули речи Господње: „Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен.“ (Мк. 16:16) Пошто је Сама Истина навела и једно и друго, тј. неопходност вере и Крштења, онда је немогуће да се спаси онај ко не жели да се крсти, макар и тврдио да тобоже верује, као и онај ко не верује, макар и био крштен.“

Свети Григорије Палама,

Беседе. т. 2. Москва, 1993, стр. 51.

„Тајна Крштења представља врата Божије благодати. Ако се не крстимо, чак нас ни крв Сина Божијег неће спасити.“

Свети Димитрије Ростовски,

О символу вере

„Нико не може да се оправда пред Богом и да се спаси без Христа и мимо Христа, већ једино – вером у Христа… Јер нико не може да се избави од ђавола, греха, проклетства закона и од пакла без Христа и то све је садржано у краткој речи Христовој: ?Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни.? (Јн. 8:36)“

Свети Тихон Задонски,

О истинском хришћанству. II.1.2.

„Браћо моја, учио сам четрдесет и пет година. Прочитао сам много књига о Јудејцима, идолопоклоницима, муслиманима и јеретицима. Изучио сам дубине мудрости. Све друге вере су лажне. Само је наша вера, свето Православље, истинска и света…

Радујте се и веселите што се ви побожни православни хришћани. Плачите и сажаљевајте нечестиве, неверујуће и јеретике који иду у таму и у руке ђавола.“

Свештеномученик Козма Етолски,

Поуке, 7

„С обзиром да од мене тражите поуку, могу да вам одговорим следеће: Премилостиви Бог врши спасење православних хришћана Православном вером, добрим делима и Својом благодаћу. Вера Православна је она коју поседује Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква. Без те вере је немогуће спасење никоме.“

Преподобни Пајсије Величковски

Цит. по: Прот. Сергиј Четвериков. Молдавски старац

Пајсије Величковски. Париз, 1976, стр. 237.

„Хришћанство је једини пут ка спасењу… једини пут у Вечно Царство који је Бог оставио на земљи… Постоји много народа који не знају истинити пут. Они који се рађају међу њима, треба са усрђем да траже пут и да ли ће га наћи?… Јер какво спасење да очекује онај ко нема истинско учење вере и Цркве или лажно мисли о Богу, свету и човеку, или о садашњем нашем исквареном стању, или о средству нашег обнављања које је једно… А ето, постоје људи који говоре: веруј како хоћеш, само живи врлински и ничега се не бој – као да се тобоже може живети у врлини немајући здрава схватања о предметима који се преносе истинском вером. Не обмањујте се браћо! У истински живот не улази само понашање, већ и здрав начин размишљања.“

Свети Теофан Затворник.

Пет поука на путу ка спасењу.

Задонски мушки манастир Рођења Пресвете Богородице,

2006, стр. 7, 10, 27, 19.

„Хришћанским црквама, као што ти је познато, себе називају осим наше Православне Цркве, латинска црква и многе протестантске хришћанске заједнице. Али ни латинску цркву, ни тим пре протестантске заједнице не треба признавати за истинске Христове Цркве – зато што су оне несагласне са Апостолским уређењем Цркве Божије.“

Свети Теофан Затворник.

Писма разним лицима о различитим предметима вере и живота.

Москва, 1892, стр. 230.

„За душу човека који није правилно веровао, који је умро у својим заблудама и није принео искрено покајање пред Господом – каква нада може бити на спасење? И како се и за шта молити за такву душу?“

Прп. Јосиф Оптински.

Житије Оптинског старца Јосифа. Козељск, 1993, стр. 180

„Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије (Јн.3:5): муслимани неће ући, Јевреји, идолопоклоници, јеретици неће ући, секташи неће ући, блудници, прељубници, лихвари и други нечестивци неће ући и Царства Божијег неће наследити. Само се истинском вером у Христа и у Цркву Његову спасавамо и делима љубави.“

Свети Јован Кронштатски,

Дневник. Т. 1. Твер, 2005, стр. 298.

„О недовољности спасења и лажљивости протестантизма и реформаторства као засебних вероисповедања и не треба говорити: тамо је све изопачено, читаво здање вере и богослужења.“

Свети Јован Кронштатски,

Живо слово мудрости духовне. Москва, 2003.

„Да ли ће сви грешници бити предани тим страшним мукама или ће се неки ослободити? Сви треба да се муче ако се не очисте од грехова. Међутим, на земљи нема човека који би био слободан од греха, и нема човека који би могао да стекне средство да себе искупи од грехова и одврати од себе гнев Божији. Зато су сви осуђени на пакао.“

Свети Макарије Невски,

Беседе незнабошцима, 1.5.

Комплетан зборник проповедничких радова

Преосвећеног Макарија, архиепископа Томског и Алтајског,

за све време његовог служења у архијерејском чину (1884-1910 г.).

Томск, 1910, стр. 451.

„Без обзира што је Искупљујућу жртву принео Христос Спаситељ за све људе, плодове те жртве могу да користе само они који верују у Христа, припадају телу које је Он саздао – јединој, светој, саборној и апостолској Цркви, који су ушли у општење са Христом кроз Причешће Његовим Телом и Крвљу. Значи, они који не верују у Христа и не припадају светој Православној Цркви, не могу да користе плодове Искупљења, које је извршио Господ Исус Христос. А таквих на целој земљи и у отаџбини нашој још има много… Свима њима је потребна проповед о Христу и о Цркви коју је Он саздао.“

Свети Макарије Невски,

Комплетан зборник проповедничких радова, стр. 215-216.

„Признати могућност спасења мимо Цркве… значи признати необавезност Цркве.“

Свештеномученик Иларион Тројицки

Хришћанства нема без Цркве

„Ко не држи у свој целости и неповређености учење Христа и Његове Цркве, ко је упао у јерес, отпао је од Христа и Цркве, нема ништа заједничко са њом, лишен је наде на вечно спасење кога су се удостојили сви угодници Христови.“

Свештеномученик Андроник Никољски

Слово у Недељу Православља //

Сабрана дела. Књига II. Твер, 2004, стр. 8.

„Крштење је неопходно за спасење. Ко не прими Крштење, не може да се спаси.“

Свештеномученик Лука Вукмановић,

Догматика / Сабрана дjела, т. II. стр. 67.

„Само је оно прави живот, што се у име Господа Исуса тражи и добија. Све друго је смрт и трулеж. У жаркој пустињи људске историје васкрсли Христос је једини отворени и непресушни извор, који запаја, освежава и оживљава. Све друго, што се заморном и жедном путнику може учинити извором, није извор но сјај врелог песка, сличан сјају воде, или ђаволски призрак.“

Свети Николај Српски,

Прва недеља по Васкрсу

Јеванђеље о сумњи и вери апостола Томе

„Да ли може човек да се спаси без Цркве? Не, не може, јер је Црква ризница Божије благодати, без које нико не може да се спаси, као што не може да живи рука, одсечена од тела.“

Свети Николај Српски,

Катихизис „Вера Светих“

„Страх и ужас Страшног Суда за грешнике ће посебно бити у томе што ће сви они у том тренутку јасно видети и познати да се Исус Христос заиста оваплотио ради спасења свих, пострадао за све, предао свима у Цркви благодатна средства спасења – свете Тајне и свете врлине; да је Он – заиста једини Спаситељ људи, да је Његово Јеванђеље и заиста једини истински смисао и циљ људског живота на земљи, да је Његово Име – заиста једино Име којим се људи могу спасити од ужасне бесмислице греха и смрти и избећи вечно мучење у вечном царству греха и зла – у преисподњи (види 1 Сол. 1:6-10). Тада ће свако ко није за време земаљског живота поверовао у Христа као у Бога и Спаситеља јасно осетити целим својим бићем, да је самим тим већ на земљи себе осудио на вечне муке.“ (Јн. 3:18; 5:24)

Преподобни Јустин Поповић

Сабрана дела. Т. IV. Москва, 2007, стр. 422-423.

Рубрика: Uncategorized