20 писама Јеховином сведоку – ПИСМО БР. 20 – О КРВИ – Мирослав Радошевић

ПИСМО БР. 20

О КРВИ

Кажеш да сви они који примају крв путем трансфузије, крше Божији закон и прљају се као када би блудничили и приносили жртве идолима. Јесте, истина је да Бог човеку забрањује једење крви. Али, да ли је трансфузија исто што и храњење крвљу? Ви сматрате да јесте.[1]

Као поређење наводите како онај који не би смео да пије алкохол, али би га примао интравенозно, не би тиме ништа променио, јер је свеједно како алкохол доспева у његов организам. И постављате питање да ли онај који никада не уноси крв кроз уста, али то чини путем трансфузије, слуша Божију заповест? Дакле: да бисмо решили теолошки проблем да ли слушамо Божију заповест о неједењу крви ако примамо трансфузију, довољно је решити дилему да ли је трансфузија исто што и једење крви?

Уносећи храну интравенозно она бива, путем крви, дистрибуисана у све делове организма где се искориштава. Да ли се исто догађа и са крвљу? Не! Из простог разлога што крв, примљена путем трансфузије, преузима и наставља да врши исту ону функцију коју је имала и у организму даваоца, тј. функцију јединог течног ткива у организму, задуженог за пренос хранљивих материја, кисеоника и отпадних материја, између појединачних органа и ткива. Она, дакле, не бива употребљена као храна, што ви покушавате да докажете. Ово можете утврдити простим експериментом: узмите литар физиолошког раствора или глукозе и унесите га у организам интравенозно (што може потрајати и до дванаест сати). Шта ће се догодити? Ништа! Узмите литар крви и унесите га на исти начин. Ако крв није исте групе као ваша, може се догодити да, поред великих компликација, експеримент оконча смрћу. Можеш рећи да тако можеш примити и литар говеђе супе, па скончати! Тачно је, али ако примиш крв која је по групи идентична твојој, то се неће догодити, зато што је крв ткиво, и она, по трансфузији, не бива апсорбована, већ наставља да врши сопствену функцију. Слична ствар се догађа када организам одбацује пресађени орган. По вашој логици и пресађен орган би био исто што и поједен.

Дакле, трансфузија крви није исто што и једење крви, јер једењем крв бива сварена и искориштена у организму као храна, док трансфузијом крв наставља да врши своју улогу течног ткива, као и пресађени орган. Можда ћеш дати примедбу како и примљена крв временом бива апсорбована, због века трајања крвних зрнаца, па је у том случају опет дошло до конзумирања крви. Међутим, ако овако поставимо ствари, онда ви не бисте смели уопште јести месо. Да ли је могуће да се из меса исцеди и последњи молекул крви? Није! Према томе, и ви једете крв!

У наставку наведеног текста дајете објашњење како крвљу могу бити пренете разне болести, и како је третман вештачким препаратима за замену крви далеко сигурнији. Тачно је да крвљу могу бити пренете болести, али то није теолошки аргумент, већ ствар ажурности медицинског особља. Овај аргумент би био ваљан колико и захтев да никада не прелазимо улицу, јер би могло нешто да нас прегази. Да ли бисте тражили да људи никада не користе лифт, зато што би се могао откачити што би резултовало несрећом? Такав је случај и са могућношћу преноса болести путем крви.

Направимо један логичан преокрет: када бисте били доследни сами себи, ви би требало први да дајете крв, јер кажете да је човекова душа у крви (иако у Светом Писму стоји да је крв душа телу тј. да га крв оживотворава). Ако се сећаш, драги пријатељу, Господ Исус Христос је рекао да нема веће љубави до оне ако ко положи душу своју за пријатеље своје. Зар не би било најприкладније за вас, ако је душа крв, ову врлину досећи управо давањем своје душе, тј. крви?

Кажете да Бог не жели да живимо на рачун другога, али се нисте запитали да ли Бог жели да дозволимо да наш ближњи искрвари на смрт? „Брините се за своје, особито за домаће“, тј. укућане, породицу, децу, не значи само брига о јелу и оделу, већ и о животу! Да ли Бог жели да својој деци не дате крв ако је потребна?

Ваше гледиште је дакле, засновано на погрешној интерпретацији медицинских чињеница, а не на тумачењу Светог Писма. Буквализовањем и радикализовањем једне заповести, ви укидате много већу заповест о љубави према ближњима, о полагању душе своје за ближње, што је чисто фарисејство! Крв не треба користити у исхрани. Канон шестог Васељенског сабора[2], као меру против оних који прекрше ову заповест, наводи искључење из Цркве. Дакле, није тачно да Црква игнорише заповест о неједењу крви. Али, као што смо видели, трансфузија је нешто сасвим различито.

Оно што је за мене далеко интересантније, јесте питање одакле порив за тако грчевито и фанатично придржавање нечега што је постављено на тези коју и уџбеник биологије за основну школу може оповрћи? Пошто трансфузија крви није исто што и њено једење, шта је онда то не примање крви путем трансфузије? Коме треба крв која истече из тела Јеховиног сведока одводећи га у смрт? Зар Богу?!

Ако се сећаш сусрета Гетеовог Фауста и Мефистофела, онда знаш да је на Фаустово питање зашто уговор који му је Мефистофел понудио мора да потпише крвљу, овај одговорио: „зато што је крв особити сок“. Зашто је крв особити сок, зашто се баш крвљу потписује уговор са сатаном? По учењу окултиста етерски аспект људског бића садржи људско „ја“ (личност), а манифестација етерског аспекта у материјалном свету је управо крв. Дакле, у крви је садржано и људско „ја“ (он сам). Потписом крвљу, Фауст у ствари Мефистофелу даје своје „ја“, чиме овај постаје господар његове комплетне личности.

Добро размисли о овоме и запитај се на чији уговор капље крв која истиче из тела Јеховиног сведока? Да ли је то потпис на завет са јединим истинитим Богом или на уговор са неким чији се мрачни лик назире испод ваше надасве морбидне доктрине?

НАПОМЕНЕ:

1. Расправљање па темељу писма, стр. 186, поднаслов: „Да ли је трансфузија заиста исто што и једење крви?“
2. 67. канон 6. Васељенског сабора

Рубрика: Uncategorized