20 писама Јеховином сведоку – ПИСМО БР. 18 – НОВИ СВЕТ – ПРЕВOД – Мирослав Радошевић
ПИСМО БР. 18
НОВИ СВЕТ – ПРЕВOД
Драги пријатељу,
Ваш „Нови свет“ (NW) превод, који је понајмање превод, сачињен је да би поткрепио извесна учења Јеховиних сведока као и вашу доктрину у целини. То је најгрубље преправљање текста Светог Писма, као и нарушавање интегритета Библије, у чему и овде Јеховини сведоци прате наслеђе давно осуђених јеретика. Тако ни ово нарушавање текста Светог Писма није прво у историји. Сетимо се само јеретика Маркиона који је преправљао Лукино Јеванђеље. Међутим, „Нови свет“ може да нам да један савремени пример како и зашто настају апокрифи. У предговору овог превода на српском језику, између осталог, стоји: „Превод Нови свет настоји да што је могуће дословније пренесе грчки текст….“[1] Но, многи стручњаци и филолози, познаваоци грчког језика, не слажу се са овом констатацијом између осталих, др. Џеј. Р. Манти, стручњак за библијски текст и угледни филолог каже за „Нови свет“: „никада нисам срео превод који је тако далеко од оригинала. Не можете ову верзију превода узети као тачну, јер је комерцијална и варљива, јер су они (Јеховини сведоци) намерно заменили речи да би се то уклопило у њихове доктрине. Уништили су многе пасусе“[2].
Када бисмо анализирали сваки случај преправљања и измењивања текста у „Новом свету“ морали бисмо начинити посебну студију. Због тога ћемо поменути само неке случајеве који илуструју грубо нарушавање интегритета библијског текста.
Иако у додацима и објашњењима у самом преводу „Нови свет“, као и у другим књигама, где Јеховини сведоци говоре о преправљеним местима, налазимо гомилу граматичких објашњења, појашњења и убеђивања да је њихова верзија превода исправна, то није тачно. Граматички аргументи које наводе Јеховини сведоци су нетачни и погрешни, више сачињени да би фасцинирали сопствене следбенике и створили илузију изврсног познавања грчког језика, него да заиста потврде оправданост превода Јеховиних сведока.
Места у Светом Писму која су била прва на удару преправљања јесу она која директно говоре о Господу Исусу Христу као о Богу. У „Нови свет“ преводу, све до једног, ова места су преправљена тако да су изгубила свој првобитни смисао. Ни једно до ових места, по преводу Јеховиних сведока, не говори о Господу као о Богу[3]. Оповргавање Христовог божанства је главни циљ овог превода.
У издању „Нови свет“ превода на српском у додатку на стр. 1438 ( под 6.), стоји: „Ми не желимо ништа да додајемо Божијој писаној речи…“ Довољно је отворити посланицу Колошанима у NW (Нови свет) и видети колико су Јеховини сведоци доследни својој изјави. У њиховој верзији превода у 1. глави посланице Колошанима, стоји: „јер је посредством њега све друго било створено…“ (стих 16);“ све друго створено је преко њега…“ (стих 16); „он је пре свега другога…“ (стих 17); „свеје друго постало…“ (стих 17); „и да посредством њега поново са собом помири све друго“ (стих 20).
У наведеним стиховима не постоји ни граматичка ни лингвистичка оправдност додавања речи „друго“. Наиме, реч „друго“ је додата од стране Јеховиних сведока како би тиме и Господ Исус Христос (о њему говоре ови стихови) био прибројан творевини, јер је то као када бисмо рекли „све остало“. Ово је учињено да би била поткрепљена доктрина Јеховиних сведока да Христос није Бог, већ створење као и све остало. Ни у једном другом преводу не постоји уметање речи „друго“.
Иако у предговору издања NW на српском (након редоследа књига, стр. 1024) стоји упутство: „двоструке угласте заграде [[]] указују на интерполације (уметке страног материјала) у оригинални текст“, у посланици Колошанима додата реч „друго“ није у заградама. Овим Јеховини сведоци не поштују чак ни сопствена правила. Но, очигледно је то означавање намерно пропуштено јер би, у супротном, Јеховини сведоци морали објашњавати зашто су преправили Свето Писмо, а то им никако не би ишло у прилог.
Ево још једног примера. Без обзира на мноштво граматичких објашњења, морамо констатовати да Јеховини сведоци нису баш најбоље применили граматику грчког језика на сопствени превод. Доказ за то је прва глава Јеванђеља по Јовану. Наиме, на стр. 145. „Расправљања на темељу писма“, где се разматра стих Јн. 1,1, Јеховини сведоци наводе како део стиха преводи NW: „Реч је била бог“ (реч Бог писана малим словом). Док у наставку граматички објашњавају зашто је NW превео стих на тај начин. Разлог за овакав превод је, по њима, одређени члан (тон) који се појављује испред првог помињања речи Бог на грчком језику: „и Логос беше у Бога“ што указује на идентитет, личност, док у случају: „Реч је била бог“, реч Бог стоји без одређеног члана, што указује на нечије својство. Ова тврдња је потпуно нетачна, али је зачуђујуће да је сами Јеховини сведоци нису доследно применили и то неколико пута. Само у првом поглављу Јеванђеља по Јовану реч Бог се јавља седам пута, а једино у првом стиху јавља се са чланом: „и реч беше код Бога“ (NW), па је Јеховини сведоци пишу великим словом. Међутим, у осталим појављивањима реч Бог је без члана, али је Јеховини сведоци, такође, пишу великим словом. Тако у 6. стиху стоји: „.., него од Бога. ..“ (NW).
Занимљив је стих 18, где се у грчком тексту реч Бог појављује два пута без одређеног члана, али Јеховини сведоци не преводе по свом граматичком правилу, већ: „Ниједан човек никада није видео Бога“, (по Јеховиним сведоцима требало би реч Бог писати малим словом) док у наставку стиха стоји: „…Јединорођени бог….“. Овде је реч Бог писана малим словом јер се односи на Господа иако се у оба случаја на грчком реч Бог појављује без одређеног члана тон чиме Јеховини сведоци не поштују ни сопствено измишљено правило. Није тешко погодити зашто је то учињено. Наиме, у другом помињању реч Бог се односи на Господа Исуса Христа па је за Јеховине сведоке недопустиво да се напише Бог.
У наставку текста на стр. 145. Расправљање на темељу писма Јеховини сведоци покушавају да поткрепе тврдњу како Апостол Јован у Јн.1,1 није рекао да је реч (Логос) истински Бог. То покушавају да учине помоћу 18. стиха у првој глави Јовановог јеванђеља. Логичку конструкцију граде цитирајући 18. стих: „Бога нико никада није видео…“, и постављају питање: „да ли је ико од људи видио Исуса Христа, сина? Наравно да јесте. Према томе, да ли је Јован рекао да је Исус Бог?“ (исто, стр. 148).
Овај закључак Јеховиних сведоци на први поглед изгледа логичан, али ако га прихватимо утерујемо у лаж самог Господа који је рекао: „Кад би сте мене знали и оца мојега би сте знали; и од сада познајете Га, и видели сте га.“ (Јн. 14,7) или: „и ко види мене, види онога који ме је послао“. (Јн. 12, 45). Иако су стихови цитирани од стране Јеховиних сведока наизглед у контрадикторности са последња два наведена, сви се налазе у Светом Писму што нас наводи на додатно истраживање и објашњење.
Када посматрамо однос света и Бога, прво што уочимо јесте да је Бог Творац, а целокупни видљиви и невидљиви свет творевина. Творевина је по својој природи апсолутно различита од Бога. Да би човек појмио природу божанства морао би да изађе из оквира творевине, што је немогуће, не само за човека, већ и за најсавршеније анђеле. Човек би морао да раскине везу са видљивом и невидљивом творевином и да је превазиђе. Но, то је немогуће, јер само Бог није творевина и само Бог постоји ван оквира творевине. Зато природа божанства остаје недокучива за људски ум и за умове свих бића, и духовних и физичких. Када човек говори о Богу он користи термине примерене себи и својим могућностима. Па тако, када каже да је Бог светлост, та светлост није тварне (створене) природе те је творевина не може ни видети. Бог је изнад сваког нашег појма о светлости, божанска светлост је бесконачно сјајнија од свих звезда космоса сабијених у једну. Но, пошто наш ум не може ни да представи, а камо ли да види такву светлост, онда човек користи себи, а не Богу, примерене термине. Тако су и у Светом Писму кориштени термини схватљиви човеку, а термини којима би била описана божанска природа и не постоје. Чак када кажемо да је Бог апсолутан, ми, у ствари, поново користимо термине творевине. Бог је ван сваких оквира које поставља творевина, и духовних и умних. Када човек каже апсолутно он у ствари даје своју представу нечега што превазилази оквире свега постојећег. Но, реч апсолутно за Бога не важи. За Бога можемо рећи да је надапсолутан, дакле, изнад сваке наше могућности да га на било који начин одредимо. Зато је Бог и наддобро, и надсветлост, Бог је изнад свега онога што можемо рећи о Њему. Зато Бог остаје својом природом непознат целокупној творевини, тј. „Бога нико никада није видео…“ (Јн. 1, 18). Када би неко од творевине покушао да присвоји било који атрибут божанске природе, па макар он био и анђео, херувим или архангео, најсавршенији од небеске војске, то би ипак била хула, јер ништа што је својствено Богу не може бити приписано творевини. Када Господ каже Филипу: „Ко је видео мене, видео је Оца…“ (Јн. 14, 9), Он то каже, јер: „у Њему обитава сва пуноћа божанства телесно“ (Кол. 2, 9). У Њему је потпуно природа Божија. О томе сам Господ и говори када пита Филипа: „Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени?“ (Јн. 14, 10). Кроз Христа је Бог објавио истину о Себи и зато гледајући Сина видимо Оца.
Бог се кроз Стари Завет јављао свету својом силом и утицајем на свет, или својим обраћањем људима, а у Новом Завету, „Бог се јави у телу…“ (1.Тим. 3, 16), ради спасења људи, јер сам рече: „Ја сам Господ, и осим мене нема спаситеља“ (Ис. 43, 11). Бог је узео на себе људску природу у потпуности, осим њене тежње греху, и постао је човек. Божанска природа скривена је од наших очију у Христу, а Он нам делима открива њено присуство, као што је делима Бог откривао своје присуство у Старом Завету: „Ако не творим дела Оца својега не верујте ми; ако ли творим, и ако мени не верујете делима верујте, да познате и верујете даје Отац у мени и Ја у њему“ (Јн. 10, 37-38). За Јевреје као и касније за мухамеданце нечувено је и помислити да Бог може да узме људску природу на Себе и да се роди. То је било нечувено и за многе философе античког времена. Видимо да је то нечувено и за Јеховине сведоке, иако њихов закључак директно противуречи Господу који каже: „Ко је видио мене, видио је Оца“ (Јн. 14, 9).
Амин!
Нови свет превод, стр. 1134 – Јеванђеље по Јовану
1,1 … и Реч беше код Бога, и Реч беше бог
2 Он у почетку беше код Бога
6 Појави се човек послан као Божји заступник
12… њима даде право да постану Божја деца, …
13… ни од човечје воље, него од Бога
18 Ниједан човек никада није видео Бога, јединорођени бог који је у очевом наручју он га објави.
Јеховини сведоци, хришћанска верска заједница, Београд, 1999.
Novum Testamentum Graece, стр. 230-231 1,1 …και ο λογος ην προς τον θεοω καο θεος, ην ο λογος,
2 ουτος ην εν αρχη προς τον θεον
6 Εγενετο ανθρωπος, απεσταλμεωος παρα θεου
12 … εδωκεν αυτοις εξουσιαν τεκνα θεον γενεσθαι…
13 … ουδε εκ θεληματος ανδρος αλλ εκ θεον εγεννηθησαν
18 θεον ουδες εωρακεν πωποτε μονογενης θεος ο ων εις τον κολπον του πατρος εκεινας εξηγησατο.
Erwin Nestle et Kurt Aland, 1975, Stuttgart
НАПОМЕНЕ:
- Хришћански грчки списи „Нови Свет“, 1999., стр. 1023.
- Jeremiah Films: Withnesses of Jehovah.
- Нпр. 1. Тим. 3, 16 гласи: „И заиста велика је тајна побожности: Бог се јави у тијелу…“ у NW овај стих изгледа овако: „Заиста, мора се признати да је света тајна, ове оданости Богу велика: показао се у телу…“
Рубрика: Uncategorized
