ЧАС 27 – О СВЕТОЈ ТАЈНИ ПРИЧЕШЋА

312. ШТА ЈЕ СВЕТА ТАЈНА ПРИЧЕШЋА?

Причешће је Света Тајна у којој верни под обликом хлеба и вина једу и пију само Тело и Крв Христову за Живот Вечни.

313. КАКО ЈЕ УСТАНОВЉЕНА ОВА ТАЈНА?

Ова Света Тајна установљена је следећи начин. Господ Исус Христос је уочи Свога страдања први пут савршио ову Свету Тајну, унапред у њој представивши живу слику Својих спасоносних страдања; причестивши Апостоле, Он им је дао заповест да увек савршавају ову Свету Тајну.

314. КАКВО ЈЕ МЕСТО ОВЕ ТАЈНЕ У ХРИШЋАНСКОМ БОГОСЛУЖЕЊУ?

О Светој Тајни Причешћа у вези са хришћанским богослужењем треба приметити још и то, да ова Света Тајна представља главни и суштински део хришћанског богослужења.

315. У ВРЕМЕ КОГ БОГОСЛУЖЕЊА СЕ СЛУЖИ ТАЈНА ПРИЧЕШЋА?

Богослужење на коме се савршава Света Тајна Причешћа назива се Литургија.

316. ШТА ЗНАЧИ РЕЧ „ЛИТУРГИЈА“?

Реч „Литургија“ значи „заједничка служба“. Али, пре свега овај назив је прихваћен за означавање богослужења на коме се савршава Света Тајна Причешћа.

317. ГДЕ ТРЕБА ДА СЕ СЛУЖИ ЛИТУРГИЈА?

О месту на коме се савршава Литургија напоменућемо да она треба да се савршава искључиво у храму у коме постоји Часна Трпеза (Престол), или, у крајњој линији, уместо трпезе мора да постоји антиминс на коме се Света Тајна савршава, освећен од стране архијереја.

318. ЗАШТО СЕ ХРАМ НАЗИВА И ЦРКВОМ?

Храм се назива црквом зато што се у њему ради молитве и савршавања Светих Тајни сабирају верни који чине Цркву.

319. ЗАШТО ТРПЕЗУ ТАКОЂЕ НАЗИВАЈУ ПРЕСТОЛОМ?

Трпеза на којој се савршава Света Тајна Причешћа (Евхаристије) назива се Престолом зато што је на њој тајанствено присутан Исус Христос као Цар.

320. КАКАВ ЈЕ ОСНОВНИ ПОРЕДАК СЛУЖЕЊА ЛИТУРГИЈЕ?

Основни поредак Литургије састоји се у томе да се прво припрема твар за Свету Тајну, потом се за Свету Тајну припремају верни, и на крају се савршава сама Света Тајна.

321. КАКО СЕ НАЗИВА ДЕО ЛИТУРГИЈЕ НА КОМЕ СЕ ПРИПРЕМА ТВАР ЗА ТАЈНУ?

Онај део Литургије на коме се припрема твар за Свету Тајну назива се Проскомидија.

322. ШТА ЗНАИ РЕЧ „ПРОСКОМИДИЈА“?

Реч „Проскомидија“ значи „Приношење“.

323. ЗАШТО СЕ ПРВИ ДЕО ЛИТУРГИЈЕ НАЗИВА ПРОСКОМИДИЈОМ?

Први део Литургије се тако назива сагласно обичају старих Хришћана да у цркву доносе хлеб и вино за савршавање Свете Тајне. Из истог разлога овај хлеб се назива просфора, што значи „принос“.

324. У ЧЕМУ ЈЕ СМИСАО ПРОСКОМИДИЈЕ?

Проскомидија као део Литургије састоји се у сећању на (старозаветна) пророштва и праслике, па донекле и на саме догађаје који се односе на Рођење и страдање Исуса Христа. Уз то, из просфоре се узима део неопходан за савршавање Свете Тајне, а такође се и потребна количина вина, сједињеног са водом, улива у свештени сасуд. Онај који свештенослужи помиње при томе целу Цркву: прослављене (канонизоване) свете, живе и упокојене, као и оне који су са вером и усрдношћу принели просфору.

325. КАКАВ ХЛЕБ СЕ КОРИСТИ ЗА ПРОСКОМИДИЈУ?

Хлеб за Свету Тајну треба да буде такав, какав захтевају сам његов назив, светост Тајне и пример Господа Исуса Христа и Апостола – пшенични хлеб са квасцем.

326. ЗАШТО СЕ ЗА ПРИЧЕШЋЕ УПОТРЕБЉАВА ЈЕДАН ХЛЕБ?

Тиме што се за Причешће употребљава само један хлеб, означава се, како објашњава Апостол, то, да смо једно Тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо (1. Кор. 10, 17).

327. ЗАШТО СЕ ХЛЕБ ПРИПРЕМЉЕН ЗА ПРИЧЕШЋЕ НАЗИВА АГНЕЦОМ?

Хлеб, припремљен за Причешће, назива се Агнец (Јагње), јер представља слику страдајућег Исуса Христа, слично ономе како га је у Старом Завету изображавало Пасхално јагње.

328. ШТА ЈЕ ПАСХАЛНИ АГНЕЦ?

Пасхално јагње, то је јагње кога су Израиљци, по заповести Божијој, клали и јели у знак сећања на избављење из египатског ропства.

329. ЗАШТО СЕ ВИНО ЗА ТАЈНУ ПРИЧЕШЋА СЈЕДИЊУЈЕ СА ВОДОМ?

Вино за Свету Тајну Причешћа сједињује се са водом, зато што се овај свештени чин савршава као слика страдања Христових, а у време страдања из Његовог прободеног ребра потекли су крв и вода.

330. КАКО СЕ НАЗИВА ДЕО ЛИТУРГИЈА НА КОМЕ СЕ ВЕРНИ ПРИПРЕМАЈУ ЗА ТАЈНУ?

Онај део Литургије на коме се верни припремају за Свету Тајну, у старини је назван Литургија оглашених, зато што су њој могли да присуствују не само крштени и они који су приступали светом причешћу, него и оглашени, тј. они који се припремају за Крштење, а такође и покајници, којима није било допуштено да се причешћују.

331. КАКО ПОЧИЊЕ ЛИТУРГИЈА ОГЛАШЕНИХ?

Овај део Литургије почиње благосиљањем или прослављањем Царства Пресвете Тројице („Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа…“)..

332. ИЗ ЧЕГА СЕ САСТОЈИ ЛИТУРГИЈА ОГЛАШЕНИХ?

Овај део Литургије састоји се из молитава, песама и читања апостолских и јеванћелских књига.

333. ЧИМЕ СЕ ЗАВРШАВА ЛИТУРГИЈА ОГЛАШЕНИХ?

Он се завршава заповешћу оглашенима да изиђу из цркве („Оглашени изиђите…“).

334. ШТА ЈЕ ЛИТУРГИЈА ВЕРНИХ?

Онај део Литургије за време кога се савршава Света Тајна Причешћа, назива се Литургија верних, пошто само верни (верујући), тј. они који су примили Крштење, имају право да присуствују овом богослужењу.

335. КОЈИ ЈЕ НАЈВАЖНИЈИ ЧИН ЛИТУРГИЈЕ ВЕРНИХ?

Најважнији чин тога дела Литургије јесте произношење речи које је Исус Христос изговорио приликом установљења Свете Тајне: Узмите, једите, ово је Тело Моје… Пијте из ње сви, јер ово је Крв Моја Новога Завета (Мт. 26, 2628), а затим – ту је призивање Духа Светога (епиклеза) и благосиљање дарова, тј. принесених хлеба и вина.

336. У ЧЕМУ ЈЕ СМИСАО ТОГ ЧИНА?

Ово је нарочито важно зато што се приликом ове радње хлеб и вино претварају или пресуштаствљују у истинско Тело и у истинску Крв Христову.

337. КАКО РАЗУМЕТИ РЕЧ „ПРЕСУШТАСТВЉЕЊЕ“?

О речи „претварање“ (пресуштаствљење“, тј. промена суштине) у „Изложењу вере Источних Патријараха“ речено је да се речју „пресуштаствљење“ не објашњава на који се начин хлеб и вино претварају у Тело и Крв Господњу, јер то нико не може да схвати осим Бога, него се показује само то, да истински, заиста, и по своме суштини хлеб постаје управо истинско Тело Господње, а вино – сама Крв Господња.

Слично томе и преподобни Јован Дамаскин о Светим и Пречистим Тајнама Господњим пише: „Тело је истински сједињено са Божанством, оно тело које је од свете Дјеве; али не тако што силази оно тело које се вазнело на небо, већ што се сам хлеб и вино претварају у Тело и Крв Божију. Но, ако истражујеш начин на који то бива, довољно је да чујеш да то бива Духом Светим, и то управо онако како је Господ за Себе и у Себи Духом Светим саздао тело од Свете Богородице. И ништа више не знамо него да је Логос Божији истински делатан и свесилан, док је начин недоступан испитивању“ („Тачно изложење православне вере“, књ. 4, гл. 85, стр. 315-316).

338. КАКО ТРЕБА ЧОВЕК ДА ПРИСТУПА ТАЈНИ ПРИЧЕШЋА?

Свако ко жели да приступи Светој Тајни Причешћа треба да испита (открије) пред Богом своју савест и очисти је покајањем због грехова, у чему помажу пост и молитва. Човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије. Јер који недостојно једе или пије, суд себи једе и пије, не разликујући Тела Господњег (1. Кор. 11, 28-29).

339. ШТА СЕ СА НАМА ДОГАЂА У ТАЈНИ ПРИЧЕШЋА?

Онај ко се причешћује Телом и Крвљу Христовом, на најприснији се начин сједињује са Самим Исусом Христом и у Њему постаје учесник Вечног Живота. Који једе Моје Тело и пије Моју Крв у Мени пребива и Ја у њему (Јн. 6, 56). Који једе Моје Тело и пије Моју Крв има живот вечни; и Ја ћy га васкрснути у последњи дан (Јн. 6, 54).

340. КОЛИКО ЧЕСТО СЕ ТРЕБА ПРИЧЕШЋИВАТИ СВЕТИМ ТАЈНАМА?

О томе колико се често треба причешћивати Светим Тајнама, најпре да приметимо да су се древни Хришћани причешћивали сваке недеље; но, данас је мало оних који имају такву чистоту живота да би увек били спремни да приступе тако великој Тајни. Црква мајчинским гласом саветује да они који теже побожном животу треба да се исповедају пред духовним оцем и причешћују Телом и Крвљу Христовом четири пута годишње, или сваки месец (па и чешће, по савету духовника), а сви обавезно (најмање) једном годишње („Православно исповедање“, 1, питање 90).

По премудрој речи преподобног Јована Касијана: „Иако знамо да нисмо без греха, ипак не треба да се уклањамо од светог Причешћа… И ко буде чистији духом тим пре ће себе видети нечистим, налазиће више разлога за смирење, него за узношење… Не треба да се уклањамо од причешћа Господњег због тога што смо свесни да смо грешници, већ са још више и више жеђи хитамо Њему ради лечења душе и очишћења духа, али ипак са истим таквим смирењем духа и вером да бисмо, сматрајући себе недостојним примања такве благодати, желели више лекова за наше ране. Иначе се и једном годишње не може достојно примати Причешће, као што неки чине који живе у манастирима, мислећи да треба да се причешћују само свети, непорочни. Боље би било мислити да нас ове Тајне давањем благодати чине чистим и светлим“ (Собеседования. 23, 21). Сличан савет налази се и у одговорима преподобних Варсонуфија и Јована: „Према томе, немој се устручавати да приступиш, осуђујући себе као грешника. Напротив, сматрај да се грешник који приступа Спаситељу удостојава отпуштења грехова. И у Писму видимо оне који му приступају са вером и који чују Божанствени глас: Опраштају ти се греси твоји (Мт.9,2). Када би био достојан, онај ко му приступа не би имао грехова. Управо као грешник и дужник, он је и добио опроштај грехова. Чуј и самог Господа који говори: Нисам дошао да позовем праведнике него грешнике (Лк.5,32), и још: Не требају здрави лекара него болесни (Мт.9,12). Дакле, сматрај себе грешним и болесним и приступи ка Ономе ко може да спасе изгубљеног.“ (Одговор 460.) „Но, када Светим Тајнама приступају као рањеници и као они који траже милост, грешници примају исцељење и сам Господ их чини достојним својих Тајни, говорећи: Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање (Мк.2,17), и још: Не требају здрави лекара него болесни (Мк.3,17). Опет понављам да се реч светог Јована о забрани причешћивања Светим Тајнама за грешнике састоји у посведочењу осуде. Јер: Који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије (1.Кор.11,29). Такав је већ одлучен од Цркве Божије: (причестивши се), он не добија ништа осим осуде. (Свети Јован) није рекао: „Треба их одлучити“, да би они сами на себе навукли осуду. И нико не треба себе да сматра достојним Причешћа. Свако треба да говори: „Ја сам недостојан, али верујем да ћу се осветити Причешћем“. То ће се и испунити на њему по вери његовој, у Господу нашем Исусу Христу, коме слава у векове“ (Одговор 461).“

341. НА КОЈИ НАЧИН УЧЕСТВУЈУ У ЛИТУРГИЈИ ОНИ КОЈИ СЕ НЕ ПРИЧЕШЋУЈУ СВЕТИМ ТАЈНАМА?

Они који само присуствују Божанској Литургији, а не приступају Светом Причешћу, могу и треба да учествују у Литургији молитвом, вером и нарочито непрестаним помињањем Господа нашег Исуса Христа, који је и заповедио савршавање Свете Тајне Причешћа за Његов спомен (Лк. 22, 19).

342. ШТА ЗНАЧИ ХОД СА ЈЕВАНЂЕЉЕМ ЗА ВРЕМЕ ЛИТУРГИЈЕ?

У оном тренутку Литургије када се одвија ход са Јеванђељем (тзв. Мали вход, Мали улазак), савршава се успомена на Господа Исуса Христа Који је изашао да проповеда Јеванђеље. Зато приликом читања Јеванђеља треба имати такву пажњу и побожност, као да смо видели и чули Самог Исуса Христа.

343. КАКО РАЗУМЕТИ ХОД СА ПРИПРЕМЉЕНИМ СВЕТИМ ДАРОВИМА?

У оном тренутку Литургије када се одвија ход са припремљеним Светим Даровима у олтар (тзв. Велики вход), треба се сетити одласка Исуса Христа на добровољно страдање, као жртве на заклање, иако је више од дванаест легија Анђела било спремно да га заштити као свога Цара. „Цар Царева и Господ господара долази на заклање“ (Песма на Литургији за Велику Суботу).

344. ШТА ТРЕБА ДА ПАМТИМО ТОКОМ СЛУЖЕЊА ТАЈНЕ?

У самом часу савршавања Свете Тајне и причешћивања свештенослужитеља у олтару, треба се сетити Тајне Вечере Господа Исуса Христа са Апостолима, Његовог страдања, смрти и погребења.

345. ШТА ЗНАЧЕ ОТКРИВАЊЕ ЗАВЕСЕ, ОТВАРАЊЕ ЦАРСКИХ ВРАТА И ПОКАЗИВАЊЕ СВЕТИХ ДАРОВА?

После овога, откривањем завесе, отварањем Царских двери и показивањем Светих Дарова обележава се јављање Господа Исуса Христа после Васкрсења.

346. ШТА ЗНАЧИ ПОСЛЕДЊЕ ПОКАЗИВАЊЕ СВЕТИХ ДАРОВА НАРОДУ?

Последњим показивањем Светих Дарова народу, после кога се они сакривају од погледа, представља се Вазнесење Господа Исуса Христа на Небо.

347. ДА ЛИ ЋЕ ТАЈНА СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА УВЕК ПРЕБИВАТИ У ЦРКВИ?

Савршавање и примање Свете Тајне Причешћа се у истинској хришћанској Цркви (Православној Цркви) непрекидно наставља све до самог Доласка Христовог, по речи Апостола Павла: кад год једете овај Хлеб и Чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле (Он) не дође (1. Кор. 11, 26).

ПИТАЊА ЗА ОВАЈ ЧАС:

 

1. ШТА ЈЕ СВЕТА ТАЈНА ПРИЧЕШЋА?

2. КАКО ЈЕ УСТАНОВЉЕНА ОВА ТАЈНА?

3. КАКВО ЈЕ МЕСТО ОВЕ ТАЈНЕ У ХРИШЋАНСКОМ БОГОСЛУЖЕЊУ?

4. У ВРЕМЕ КОГ БОГОСЛУЖЕЊА СЕ СЛУЖИ ТАЈНА ПРИЧЕШЋА?

5. ШТА ЗНАЧИ РЕЧ „ЛИТУРГИЈА“?

6. ГДЕ ТРЕБА ДА СЕ СЛУЖИ ЛИТУРГИЈА?

7. ЗАШТО СЕ ХРАМ НАЗИВА И ЦРКВОМ?

8. ЗАШТО ТРПЕЗУ ТАКОЂЕ НАЗИВАЈУ ПРЕСТОЛОМ?

9. КАКАВ ЈЕ ОСНОВНИ ПОРЕДАК СЛУЖЕЊА ЛИТУРГИЈЕ?

10. КАКО СЕ НАЗИВА ДЕО ЛИТУРГИЈЕ НА КОМЕ СЕ ПРИПРЕМА ТВАР ЗА ТАЈНУ?

11. ШТА ЗНАЧИ РЕЧ „ПРОСКОМИДИЈА“?

12. ЗАШТО СЕ ПРВИ ДЕО ЛИТУРГИЈЕ НАЗИВА ПРОСКОМИДИЈОМ?

13. У ЧЕМУ ЈЕ СМИСАО ПРОСКОМИДИЈЕ?

14. КАКАВ ХЛЕБ СЕ КОРИСТИ ЗА ПРОСКОМИДИЈУ?

15. ЗАШТО СЕ ЗА ПРИЧЕШЋЕ УПОТРЕБЉАВА ЈЕДАН ХЛЕБ?

16. ЗАШТО СЕ ХЛЕБ ПРИПРЕМЉЕН ЗА ПРИЧЕШЋЕ НАЗИВА АГНЕЦОМ?

17. ШТА ЈЕ ПАСХАЛНИ АГНЕЦ?

18. ЗАШТО СЕ ВИНО ЗА ТАЈНУ ПРИЧЕШЋА СЈЕДИЊУЈЕ СА ВОДОМ?

19. КАКО СЕ НАЗИВА ДЕО ЛИТУРГИЈА НА КОМЕ СЕ ВЕРНИ ПРИПРЕМАЈУ ЗА ТАЈНУ?

20. КАКО ПОЧИЊЕ ЛИТУРГИЈА ОГЛАШЕНИХ?

21. ИЗ ЧЕГА СЕ САСТОЈИ ЛИТУРГИЈА ОГЛАШЕНИХ?

22. ЧИМЕ СЕ ЗАВРШАВА ЛИТУРГИЈА ОГЛАШЕНИХ?

23. ШТА ЈЕ ЛИТУРГИЈА ВЕРНИХ?

24. КОЈИ ЈЕ НАЈВАЖНИЈИ ЧИН ЛИТУРГИЈЕ ВЕРНИХ?

25. У ЧЕМУ ЈЕ СМИСАО ТОГ ЧИНА?

26. КАКО РАЗУМЕТИ РЕЧ „ПРЕСУШТАСТВЉЕЊЕ“?

27. КАКО ТРЕБА ЧОВЕК ДА ПРИСТУПА ТАЈНИ ПРИЧЕШЋА?

28. ШТА СЕ СА НАМА ДОГАЂА У ТАЈНИ ПРИЧЕШЋА?

29. КОЛИКО ЧЕСТО СЕ ТРЕБА ПРИЧЕШЋИВАТИ СВЕТИМ ТАЈНАМА?

30. НА КОЈИ НАЧИН УЧЕСТВУЈУ У ЛИТУРГИЈИ ОНИ КОЈИ СЕ НЕ ПРИЧЕШЋУЈУ СВЕТИМ ТАЈНАМА?

31. ШТА ЗНАЧИ ХОД СА ЈЕВАНЂЕЉЕМ ЗА ВРЕМЕ ЛИТУРГИЈЕ?

32. КАКО РАЗУМЕТИ ХОД СА ПРИПРЕМЉЕНИМ СВЕТИМ ДАРОВИМА?

33. ШТА ТРЕБА ДА ПАМТИМО ТОКОМ СЛУЖЕЊА ТАЈНЕ?

34. ШТА ЗНАЧЕ ОТКРИВАЊЕ ЗАВЕСЕ, ОТВАРАЊЕ ЦАРСКИХ ВРАТА И ПОКАЗИВАЊЕ СВЕТИХ ДАРОВА?

35. ШТА ЗНАЧИ ПОСЛЕДЊЕ ПОКАЗИВАЊЕ СВЕТИХ ДАРОВА НАРОДУ?

36. ДА ЛИ ЋЕ ТАЈНА СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА УВЕК ПРЕБИВАТИ У ЦРКВИ?

Рубрика: Uncategorized

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *