Да је Христос проповедао и могућност других вера поред Његове… – Свети Николај Српски

„…Да су хришћани од почетка били нетолерантни, то је факт, но то је опште — познати факт код свих религија у њиховој младости и снази, од којих Хришћанство у овом погледу не чини никакав изузетак. Гладне теорије наших дана о „верској толеранцији“ траже хране свуда па и у примитивном Хришћанству. С највећом неправдом траже је они на овом последњем извору. Јер ако нетолеранција значи нетрпљење два различна мишљења, која претендују оба на искључиву истинитост; ако је нетолеранција убеђење једнога човека, да је само његова вера или његова филозофија истинита међу другим неистинитим, заблудним верама и философијама, онда су и Оци Цркве били нетолерантни; нетолерантни и апостоли и мисионари хришћански, нетолерантан и сам Христос.

Да је Христос проповедао и могућност других вера поред Његове, могућност јеврејског фарисеизма, римског идолопоклонства, вавилонске митологије итд. нити би Он био осуђен на крст, нити би пак — васкрсао. Његово јеванђеље живело би краћи век него Гамалилово. Да су Апостоли толерисали друге вере, с њима би хришћанство и завршило своју историју. Да су Оци Цркве толерисали све вере и јереси својих дана, они се данас не би имали ради чега звати Оци. Да су Кирило и Методије толерисали Перуна и Стрибога поред Христа, још би се по словенским горама и степама пушили стари многобожачки жртвеници.
Рим — некадашњи — толерисао је све вере своје империје, па се спустио у гроб неопојан од своје вере, јер толеришући туђе вере, он је своју изгубио.
Почетак толерисања других вера, почетак је губљења своје вере“.

„Рехабилитација тела“
http://www.scribd.com/doc/6741809/Rehabilitacija-Tela

Рубрика: Мисионарска литература, Христови мисионари