ЧАС 12 – О ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ

129. КАКО ТРЕБА РАЗУМЕТИ ИМЕНА „ИСУС“, „ХРИСТОС“, „СИН БОЖИЈИ“?

Имена „Исус Христос“ и „Син Божији“ треба схватити овако: Сином Божијим назива се Друго Лице Свете Тројице по Своме Божанству. Син Божији назван је Исусом када се родио на земљи као човек. Христом су га назвали Пророци у време док се још очекивао Његов Долазак на земљу.

130. ШТА ЗНАЧИ ИМЕ „ИСУС“?

Име „Исус“ значи „Спаситељ“, а дао га је Арханђел Гаврило.

131. Ово име дато је Сину Божијем приликом Његовог рођења на земљи, јер Он се родио да спасе људе.

132. ШТА ЗНАЧИ ИМЕ „ХРИСТОС“?

Име „Христос“ значи „Помазаник“, и оно је настало од помазивања Светим Миром, кроз које се дају дарови благодати Духа Светог.

133. КОГА СУ ЈОШ НАЗИВАЛИ ПОМАЗАНИКОМ?

Не назива се само Исус, Син Божији, Помазаником. Помазаницима су се у старини називали цареви, првосвештеници и Пророци.

134. ЗАШТО СЕ ИСУС, СИН БОЖИЈИ, НАЗИВА ПОМАЗАНИКОМ?

Исус, Син Божији, назива се Помазаником зато што су Његовој људској природи неограничено предати сви дарови Духа Светог. На тај начин, Њему у највећој мери припада и знање Пророка, и светост Првосвештеника и моћ Цара.

135. ШТА ЗНАЧИ ИМЕ „ГОСПОД“?

Исус Христос се назива Господом у том смислу да је Он Истинити Бог, јер је име Господ једно од имена Божијих.

136. КАКО СВЕТО ПИСМО ГОВОРИ О БОЖАНСТВУ ИСУСА ХРИСТА?

Свето Писмо о Божанству Исуса, Сина Божијег, говори овако: У почетку беше Логос (Реч, Слово), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог (Јн. 1, 1).

137. ЗАШТО СЕ ИСУС ХРИСТОС НАЗИВА ЈЕДИНОРОДНИМ СИНОМ БОЖИЈИМ?

Исус Христос се назива Сином Божијим Једнородним. Овим се означава то да је само Он Син Божији, рођен из Суштине Бога Оца и стога једна Суштина са Богом Оцем, те да сходно томе неупоредиво превазилази све свете Анђеле и свете људе који се називају синовима Божијим по благодати (Јн. 1,12).

138. ДА ЛИ СВЕТО ПИСМО НАЗИВА ИСУСА ХРИСТА ЈЕДИНОРОДНИМ?

Свето Писмо назива Исуса Христа Једнородним. Ево за пример неколико изрека јеванђелисте Јована: И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине (Јн. 1, 14); Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Оца, Он га објави (Јн. 1, 18).

139. КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА СИНА БОЖИЈЕГ ОД ДРУГИХ ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ?

У Символу вере за Сина Божијег је такође речено да је он „од Оца рођен“. Овим се указује на то лично својство којим се Он разликује од других Лица Свете Тројице.

140. КАДА ЈЕ РОЂЕН СИН БОЖИЈИ?

Речено је да је Он рођен „пре свих векова“, како неко не би помислио да је било времена када Њега није било. Другачије речено, овим се указује на то да је Исус Христос исто тако Вечни Син Божији, као што је Вечан Отац.

141. ШТА ЗНАЧЕ РЕЧИ „СВЕТЛОСТ ОД СВЕТЛОСТИ?

Речи Символа вере: “ Светлост од Светлости“ кроз поређење са видљивом светлошћу донекле објашњавају несхватљиво рођење Сина Божијег од Оца. Гледајући на сунце ми видимо светлост; од те се светлости рађа светлост која се види на целој нашој планети, али и једно и друго је једна светлост, нераздељива, исте природе. Слично томе, Бог Отац је вечна Светлост (1. Јн. 1,5); од Њега се рађа Син Божији, Који је такође вечна Светлост; Бог Отац и Син Божији су једна вечна Светлост, нераздељива, једна Божанска природа.

142. ШТА ЗНАЧЕ РЕЧИ „БОГА ИСТИНИТОГ ОД БОГА ИСТИНИТОГ?

Речи: “ Бога истинитог од Бога истинитог“ имају то значење, да се Син Божији назива Богом у правом смислу те речи, исто као и Бог Отац.

143. Ово су речи Светога Писма, узете из посланице Апостола Јована Богослова: А знамо да је Син Божији дошао и дао нам (светлост и) разум да познајемо Истинитога; и јесмо у Истинитоме, у Сину Његовом Исусу Христу. Он је истинити Бог и живот вечни (1. Јн. 5, 20).

144. ДА ЛИ ЈЕ СИН БОЖИЈИ СТВОРЕН?

За Сина Божијег је у Символу такође речено да је рођен, а не створен. Ово је учињено ради разобличења Арија, који је безбожно учио да је Син Божији створен.

145. ШТА ЗНАЧЕ РЕЧИ „ЈЕДНОСУШНОГ ОЦУ“?

Речи „једносушног Оцу“ означавају да је Син Божији једне и исте Божанске Суштине са Богом Оцем.

146. КАКО О ЈЕДНОСУШНОСТИ СИНА И ОЦА ГОВОРИ СВЕТО ПИСМО?

Сам Исус Христос у Светом Писму за Себе и за Бога Оца овако каже: Ја и Отац једно смо (Јн. 10,30).

147. ШТА ЗНАЧЕ РЕЧИ „КРОЗ КОГА ЈЕ СВЕ ПОСТАЛО“?

Речи Символа вере: „Кроз кога је све постало“ показују да је Бог Отац све створио кроз Сина Свога као кроз вечну Премудрост и Реч (Логос, Слово) Своју. Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало (Јн. 1, 3).

Преподобни Јован Дамаскин пише: „(Верујем) у једнога Сина Божијега Јединороднога, Господа нашега Исуса Христа, од Оца рођенога пре свих векова, Светлост од Светлости, Бога истинитога од Бога истинитога, рођеног, не створеног, једносуштног са Оцем, и кроз Кога је све постало. Говорећи „пре свих векова“, указујемо на то да је његово рођење безвремено и беспочетно, јер Син Божији, Који је блистање славе и образ Очеве ипостаси, жива премудрост и сила, Логос ипостасни, те суштаствена и савршена и жива икона невидивога Бога, није из небића приведен у биће, него је свагда био са Оцем и у Њему, и вечно и беспочетно се из Њега рађа; јер никада није било Оца а да није постојао Син, него кад је било Оца, било је и Сина Који је из Њега рођен; јер није могуће назвати кога Оцем без Сина. Јер, иначе, немајући Сина, није био Отац, а ако је после тога стекао Сина, онда је постао Отац а да пре тога није био Отац, и не бивајући Отац претвори се у Оца, што је тврђење погубније од сваке хуле. Јер, немогуће је рећи за Бога да је лишен природне способности рађања; а способност рађања из себе је у томе, наиме, да оно што се из некога рађа подобно по природи, бива исте суштине са оним који рађа.

А када је реч о рађању Сина, нечасно је говорити да му је посредствовало време и да је Синово биће настало после Оца. Јер велимо да је, од Њега, односно, од природе Оца, рођење Синово. А ако ли не прихватимо да Син од почетка постоји заједно са Оцем, од Којега је рођен, уводимо промену у ипостаси Оца: односно, да је, не будући испрва Отац, касније то постао; јер твар, иако је након тога настала, није суштине Божије, него је Његовом вољом и силом приведена из небића у биће, а тиме се промена није коснула природе Божије. Наиме, рађање је у томе да из суштине онога који рађа происходи оно што је рођено подобно по суштини, док стварање и саздавање бива споља, а не из суштине саздатеља и творца,а творевина и саздање потпуно су неслични са творцем.

Зато је само у Бога, Који је једини бестрасан, непромењив, непреложан и свагда на исти начин постоји, бестрасно и рађање и стварање; пошто је Он по природи бестрасан и неизмењив, будући да је једноставан и несложен, није природно да подноси страсти (страдања) или измене, било при рађању, било при стварању, нити, опет, потрбује ичију сарадњу. Али, рађање је, с једне стране, беспочетно и вечно, будући да је дело Његове природе и из Његове суштине происходи, тако да онај који рађа не трпи промени, те не постоји Бог првобитни и Бога каснији и Он не поприма додатно својство.

Стога дакле, вечни Бог рађа Свог Логоса, Који је савршен, беспочетан и бесконачан, да не би Бог, чија је природа и биће изнад сваког времена, рађао у времену. Јасно је, међутим, да човек рађа на супротан начин, јер подлеже постојању и пропадању, промени и умножавању, поседује и тело те је у својој природи стекао мушки и женски пол, будући да је мушкоме за рађање потребна женска помоћ. него, нека милостив нам Буде Бог Који је изнад свега и превазилази сваки ум и схватање.

Учи, дакле, Света Васељенска и Апостолска Црква о истовременом постојању Оца и Његовог Јединородног Сина, Који је из Њега невремено и не мењајући се, и бестрасно и несхвативо рођен; онако како зна да рађа једино Бог свега постојећег; као што истовремено постоје ватра и светлост, која је из ње, а да ватра није првобитна, а светлост накнадна, него постоје истовремено; и као што светлост која се увек рађа из ватре, увек у њој и пребива, не раздвајајући се никако од ње, тако се и Син од Оца рађа, никако се од Њега не раздвајајући, него увек у Њему боравећи. Али, с једне стране, светлост од ватре, која се из ње нераздељиво рађа и свагда у њој пребива, нема посебно постојање у односу на ватру (јер представља природно својство ватре); а, с друге стране, Син Божији, Јединородни, иако је од Оца рођен нераздељиво и без одстојања, те свагда у Њему борави, има посебну ипостас у односу на Оца.

Логосом и блистањем се Он, дакле, назива, јер се без спајања, бестрасно, невремено, непромењиво и нераздељиво рађа од Оца; Сином и образом Очеве ипостаси назива јер је савршен и ипостасан и по свему подобан Оцу осим по нерођености; а Јединородним, јер је Он један једини само од једнога Оца рођен; те нити је икакво друго рођење слично рођењу Сина Божијег, нити, пак, постоји неки други Син Божији. Јер, иако и Дух Свети од Оца исходи, то не бива рођењем него происхођењем. То је другачији начин постојања, непостижив и неспознајан, као што је и рођење Сина. Јер све што Отац има, Његово (Синово) је, осим нерођености, која не указује на разлику у суштини нити у достојанству него на разлику у начину постојања. Као што се Адам, будући нерођен (јер га је Бог саздао) и Сит који је рођен (јер је син Адамов) и Ева, која је произашла из Адамовог ребра (јер ни она није рођена), не разликују узајамно по суштини (јер сви троје беху људи), него по начину постојања.

Но и ово ваља знати, да назив за очинство, синовство и исхођење није од нас пренет на блажено божанство, него напротив, отуда је нама предат, као што вели божански Апостол: Ради тога преклањам колена своја пред Оцем Господа нашега Исуса Христа, од Кога сваки род на небесима и на земљи (има своје име).

Ако Оца називамо почетком (начелом) Сина, те већим од Њега (Јн. 14:28), не показујемо тиме Његову превасходност у времену или по природи у односу на Сина… кроз Којега је и векове створио, нити икакву другу превасходност, осим по узроку, односно, да је Син од Оца рођен, а не Отац од Сина, и да је Отац узрок Сину по природи, као што велимо да из светлости не произилази ватра, него из ватре светлост. Када, дакле, чујемо да је Отац почетак Сину, те већи од Њега, имајмо на уму да је то по узроку. Те као што не кажемо да је ватра једне суштине, а светлост друге, тако не можемо рећи да је Отац једне суштине а Син друге, него су једне те исте. И као што кажемо да ватра блиста светлошћу која из ње произлази, и не сматрамо да је та светлост, која из ње произлази, средство које служи ватри, него је она пре природна сила ватре, тако кажемо да све што Отац ствара, чини то кроз Јединородног Сина Свог, али не као кроз делатно оруђе, него кроз суштатствену и ипостасну силу. И као што кажемо да ватра светли, а говоримо, опет, да светлост од ватре светли, тако исто што Отац чини, то исто чини и Син (Јн. 5:19). Али док светлост нема своју посебну ипостас у односу на ватру, дотле Син представља савршену ипостас нераздељиву од отачке ипостаси, како смо већ приказали. Немогуће је, пак, у творевини пронаћи слику која собом може тачно изобразити начин постојања Свете Тројице. Јер, како ће оно што је створено и сложено и покретно и промењиво и описиво, оно што има облик и што је пропадиво, јасно показати надсуштаствену божанску суштину која је у потпуности другачија? Извесно је, међутим, да је сва твар са свим тим мноштвом својстава у спрези, и да је сва твар по својој природи подложна пропадивости“. (Тачно изложење православне вере, 1,8).

ПИТАЊА ЗА ОВАЈ ЧАС:

1. КАКО ТРЕБА РАЗУМЕТИ ИМЕНА „ИСУС“, „ХРИСТОС“, „СИН БОЖИЈИ“?

2. ШТА ЗНАЧИ ИМЕ „ИСУС“?

3. ШТА ЗНАЧИ ИМЕ „ХРИСТОС“?

4. КОГА СУ ЈОШ НАЗИВАЛИ ПОМАЗАНИКОМ?

5. ЗАШТО СЕ ИСУС, СИН БОЖИЈИ, НАЗИВА ПОМАЗАНИКОМ?

6. ШТА ЗНАЧИ ИМЕ „ГОСПОД“?

7. КАКО СВЕТО ПИСМО ГОВОРИ О БОЖАНСТВУ ИСУСА ХРИСТА?

8. ЗАШТО СЕ ИСУС ХРИСТОС НАЗИВА ЈЕДИНОРОДНИМ СИНОМ БОЖИЈИМ?

9. ДА ЛИ СВЕТО ПИСМО НАЗИВА ИСУСА ХРИСТА ЈЕДИНОРОДНИМ?

10. КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА СИНА БОЖИЈЕГ ОД ДРУГИХ ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ?

11. КАДА ЈЕ РОЂЕН СИН БОЖИЈИ?

12. ШТА ЗНАЧЕ РЕЧИ „СВЕТЛОСТ ОД СВЕТЛОСТИ?

13. ШТА ЗНАЧЕ РЕЧИ „БОГА ИСТИНИТОГ ОД БОГА ИСТИНИТОГ?

14. ДА ЛИ ЈЕ СИН БОЖИЈИ СТВОРЕН?

15. ШТА ЗНАЧЕ РЕЧИ „ЈЕДНОСУШНОГ ОЦУ“?

16. КАКО О ЈЕДНОСУШНОСТИ СИНА И ОЦА ГОВОРИ СВЕТО ПИСМО?

17. ШТА ЗНАЧЕ РЕЧИ „КРОЗ КОГА ЈЕ СВЕ ПОСТАЛО“?

Рубрика: Uncategorized