ЧАС 2 – О БОЖИЈЕМ ОТКРОВЕЊУ

10. ШТА ЈЕ ИЗВОР УЧЕЊА О ПРАВОСЛАВНОЈ ВЕРИ?

Учење Православне Цркве ми црпимо из Божанског Откривења.

11. ШТА РАЗУМЕМО ПОД „БОЖАНСКИМ ОТКРОВЕЊЕМ“?

Под „Божанским Откривењем“ подразумева се оно што је Сам Бог открио људима, како би они могли да исправно и спасоносно верују у Њега и поштују Га како доликује.

12. ДА ЛИ ЈЕ СВИМА ДАНО БОЖАНСКО ОТКРОВЕЊЕ?

Бог је такво Откривење дао за све људе, јер је оно потребно свима и спасоносно је за све, но пошто нису сви људи били способни да Откривење приме непосредно од Бога, Он је изабрао нарочите гласнике Свога Откривења, који би га предали свим људима који желе да га прихвате.

13. ЗАШТО НИСУ СВИ У СТАЊУ ДА ПРИМЕ ОТКРОВЕЊЕ ОД БОГА?

Откривење од Бога нису сви људи у стању непосредно да приме због греховне нечистоте и слабости духа.

Свети Григорије Богослов пише: „Не може свако мудровати о Богу, да – не свако! Тај дар се не стиче охолошћу, нити се дарује онима који гамижу по земљи. Додаћу још и ово: не може се свагда богословствовати, и не пред сваким, нити се богословље може свакога дотаћи; увек треба имати меру: када, пред ким и колико. Не може свако богословствовати. Људи који желе то, обавезно морају преиспитати себе, а свој живот морају проводити у тиховању како би се потпуно очистили – и душу, и тело своје. Нечистима није безопасно да се дотичу онога што је чисто, као што и слабом човеку штети директно гледање у светлост сунца. Када је богословље могућно? Када се ослободимо спољашње учмалости и метежа, када сила која у нама влада буде слободна од неприличних и блудних мисли тј. непомешана са њима, слично лепоти помешаној са рђавим плодовима или миомирису сједињеном са смрадом. Нема сумње да човек треба да буде чист и очишћен тј. испражњен, како би могао разумети Бога, а тек када настане време онда расуђивати о правом богословљу. Пред ким је, дакле, могуће богословствовати? – Пред сваким ко се богословљем пажљиво занима; овде не подразумевамо оне који паралелно са свим осталим занимањима овога света успеју још и богословљем да се баве: нпр. после коњских трка, после позоришних игара и разноразних других забава, после пировања и угађања стомаку; такве људе забавља, јер њима то и приличи, да се споре или полемишу у вези са питањима на основу којих ће себе представити као истанчане говорнике. О чему треба богословствовати, и у којој мери? – О ономе што нам је доступно, али само у тој мери у којој наши слушаоци могу да нас прате и схвате. Као што сувише високи тонови или прегласни звуци оштећују наш слух, или, ако ће вам бити прикладније, као што прекомерни терет није за слабашнога човека, нити преобилна киша за плодну земљу, тако исто и слушаоци постају немоћни уколико их оптеретимо или угушимо бременом неподносивог учења“ (Беседа 27, О Богословљу прва).

14. КО СУ БИЛИ ГЛАСНИЦИ ОТКРОВЕЊА БОЖИЈЕГ?

Гласници Откривења Божијег били су Адам, Ноје, Авраам, Мојсије и други Пророци. Они су примили и проповедали основе Откривења Божијег; у пуноти, пак, и савршенству Откривење Божије на земљу је донео, и распространио га по Васељени преко својих ученика и Апостола, Оваплоћени Син Божији, Господ наш Исус Христос.

Апостол Павле на почетку своје Посланице Јеврејима каже: Бог, Који је из давнине много пута и разним начинима говорио Оцима преко Пророка, у ове последње дане говорио Је нама преко Сина, Којега постави наследником свега, кроз Којега је и векове створио (Јевр. 1, 12).

Исти Апостол Коринћанима пише: Говоримо премудрост Божију, у тајни сакривену, коју предодреди Бог пре векова за славу нашу, коју ни један од кнезова овог века није познао… А нама Бог откри Духом Својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије (1. Кор. 2, 7-8,10).

Јеванђелист Јован у Јеванђељу пише: Бога нико није видео никад: Јединородни Син Који је у наручју Оца, Он гa објави (Јн. 1,18).

Сам Исус Христос каже: Нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, иако Син хоће коме открити (Мт. 11, 27).

15. МОЖЕ ЛИ ЧОВЕК ПОЗНАВАТИ БОГА БЕЗ ОСОБЕНОГ ОТКРОВЕЊА?

Човек може да познаје Бога кроз посматрање света који је Бог створио, али такво познање је несавршено и недовољно, и може да послужи само као припрема за веру или као некаква помоћ за познање Бога из Његовог Откривења.

Јер што је на Њему невидљиво, од постања света умом се на створењима јасно види, Његова вечна сила и Божанство (Римљ. 1, 20).

Створио је од једне крви сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљскоме, и поставио је унапред одређена времена и међе њихова борављења, да траже Господа, не би ли га додирнули и нашли, мада Он није далеко ни од једнога од нас. Јер у Њему живимо, и крећемо се, и јесмо (Дап. 17, 26-28).

„Према томе, вери у Бога претходи мисао да Бог постоји, до које долазимо преко творевине. Пажљиво посматрајући створени свет ми познајемо да је Бог Премудар, Свемогућ, Добар; такође, познајемо и све Његове невидљиве особине. На тај начин прихватамо Га као Врховног Владику. Пошто је Бог Творац целог света, а ми представљамо део света, произилази да је Бог и наш Творац. За овим познањем следи вера, а за вером поклоњење“ (Св. Василије Велики, Посланица 232).

ПИТАЊА ЗА ОВАЈ ЧАС

1. ШТА ЈЕ ИЗВОР УЧЕЊА О ПРАВОСЛАВНОЈ ВЕРИ?

2. ШТА РАЗУМЕМО ПОД „БОЖАНСКИМ ОТКРОВЕЊЕМ“?

3. ДА ЛИ ЈЕ СВИМА ДАНО БОЖАНСКО ОТКРОВЕЊЕ?

4. ЗАШТО НИСУ СВИ У СТАЊУ ДА ПРИМЕ ОТКРОВЕЊЕ ОД БОГА?

5. КО СУ БИЛИ ГЛАСНИЦИ ОТКРОВЕЊА БОЖИЈЕГ?

6. МОЖЕ ЛИ ЧОВЕК ПОЗНАВАТИ БОГА БЕЗ ОСОБЕНОГ ОТКРОВЕЊА?

Рубрика: Uncategorized