Мисионарско искуство Светог Силуана Атонског…

Вашој пажњи предлажемо бесцено искуство светог Силуана Атонског, његов приступ који човек треба да има приликом разговора са људима. У питању је искуство Светих Отаца, искуство Цркве од Цариградског Златоуста до Жичког Златоуста. Велики Светитељ 20. века, Јустин Ћелијски је то изразио речима „човеку је неопходно прићи на голубијим ногама“, тј. са пажњом, топлином и искреном љубави. Ако човек не види да вам је стварно стало до њега, ако не осети да га поштујете као икону Божију, његово срце се неће отворити на најправилније и тачне речи о Богу. Два крила праве проповеди су истинско учење али и истинска љубав према човеку са којим се говори – једино таква проповед има шансу да дође до људског срца.

* * * * * *

Сећамо се једног његовог разговора са неким архимандритом који је вршио мисионарску службу међу неправославним хришћанима. Овај је много ценио старца и за време боравка у Светој Гори посећивао га је неколико пута. Једном га је старац упитао како он проповеда?

Још млад и неискусан, архимандрит је стао да гестикулира и узбуђено одговори:
– Ја им кажем: ваша је вера заблуда, код вас је све изопачено, лажно, и ако се не покајете, нема за вас спасења.

Саслушавши га, старац га упита:
– Реците, оче архимандрите, да ли они верују да је Господ Исус Христос истинити Бог?

– Да, верују.

– А да ли поштују Мајку Божију?

– Поштују, али имају неправилно учење о Њој.

– Да ли поштују светитеље?

– Поштују их, но какви светитељи могу постојати за њих откако су отпали од Цркве?

– Врше ли богослужења у храмовима, читају ли реч Божију.

– Да, постоје код њих и цркве, и службе, али требало би да видите какве су то службе у поређењу са нашима. Каква хладноћа и бездушност.

– Значи, оче архимандрите, они су убеђени да правилно поступају што верују у Исуса Христа, што поштују Мајку Божију и светитеље, што их призивају у својим молитвама. Међутим, ако им ви кажете да је њихова вера заблуда, они вас неће слушати… Међутим, ако народу будете говорили да је добро што верују у Бога, што поштују Богородицу и светитеље, што иду у цркву на богослужења и што се кући моле, што читају реч Божију и остало, али да у нечему греше и да те грешке треба да исправе и па ће све бити добро, онда ће се Господ радовати због њих, те ћемо се сви спасти милошћу Божијом… Бог је Љубав.
Зато и проповед треба да извире из љубави. Онда ће она бити на корист ономе који проповеда и ономе који слуша. А када осуђујемо, нећемо имати користи и људи неће слушати.

из књиге „Старац Силуан“ архимандрита Софронија Сахарова

Рубрика: Из искуства мисионара, Христови мисионари