20 писама Јеховином сведоку – ПИСМО БР 8 – ЕМАНУИЛО – Мирослав Радошевић
ПИСМО БР 8
ЕМАНУИЛО
У пророштву о рођењу Спаситеља, пророк Исаија каже: „Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће сина, и наденуће му име Емануило“, (Ис. 7, 14). Апостол Матеј у Јеванђељу даје значење имена Емануило: „Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил. Што ће рећи: с нама Бог“ (Мт. 1,23). Пророк нам именом Емануило указује на једну дубоку истину, а то је Оваплоћење Месије од Духа Светог и Дјеве Марије. Емануило је симболичко откривање истине Оваплоћења, које је пророк пророковао седам векова пре него што се одиграло. Емануило је испуњење обећања које је Бог дао Еви (Пос. 3, 15). Дакле, именом Емануило пророк открива тајну Оваплоћења ради спасења људског рода. Именом Емануило означено је спасење од Бога, и да ће ради тога Бог бити с нама, тј. у свету. Сам наслов којим Јеховини сведоци почињу разматрање поставља нам питање: „Да ли Матеј 1:23 показује да је Исус, док је био на земљи, био Бог?[1] “ На ово питање одговарају: „Није било ништа необично да хебрејска имена у себи садрже реч бог или чак скраћени облик Божијег личног имена. На пример, Елијата значи „Бог је дошао“, Јеху значи „Јехова је он“, Илија значи „Мој Бог је Јехова“. Али ниједно од тих имена не подразумева да је његов носилац сам Бог“[2].
Дакле, носилац неког имена, у стварности, не мора бити то што његово име значи. Како Илија значи „Мој Бог је Јахве“ не мора да значи да је свако ко носи то име побожан, или носилац имена Љубомир (љубити/волети мир) може бити кавгаџија, пргав итд. Тако нам Јеховини сведоци објашњавају и име „Емануил“.
Пређимо само пар страница напред у књижици „Расправљање на темељу писма“ (стр. 151) и пронаћи ћемо тврдњу Јеховиних сведока која гласи: „Михаило значи „ко је као Бог?“ Име очигледно означава Михаила као онога који преузима вођство у подупирању Јеховине суверености и уништења Божијих непријатеља“(стр. 151). Дакле, значење имена неминовно указује на особину онога ко га носи, јер Јеховини сведоци кажу да „име очигледно означава“, а то је управо супротно од онога што су доказивали на стр. 147. Јеховини сведоци овде користе потпуно два различита аршина за идентичан проблем, а све у циљу доказивања да су у праву. Међутим, онај ко истинитост свог учења доказује полуистинама, неистинама, прећуткивањем и искривљеним погледима, тешко да може за само учење да каже да је истинито.
Видели смо да постоје властита имена чије значење апсолутно не мора да буде у складу са психофизичким особинама онога који га носи. С друге стране, постоје имена која потичу од неке конкретне особине или чак од саме природе носиоца. У овом случају име указује дубоко смислену повезаност са оним ко га носи. Узмимо пример имена Адам. Адама на јеврејском значи земља, а Адам буквално преведено било би „земљанко“. Овде име указује на физичко порекло. Тако је и са именом Ева: „нека јој буде име човечица, јер је узета од човека“ (1. Мој. 2,23) нли „и Адам надене жени својој име Јева, зато што је она мати свим живима“ (1. Мој. 3, 20). Знамо да се име може и накнадно добити, па га називамо надимак. На пример, Исав, продавши право првенаштва за тањир црвеног лећа (сочива) добија надимак Едом (1. Мој. 25, 30), што значи црвен.
Размотримо сада проблематику имена Емануило – „с нама Бог“. Овим именом пророк жели да нагласи једну од Спаситељевих особина. Овде се не ради о личном имену, јер знамо да је лично име Спаситеља Исус ( које, такође, има свој смисао, јеврејски Јошуах, што значи „Бог је спасење“, дакле, Исус Спаситељ). Емануило нам указује да ће спасење доћи од Бога и да ће он бити с нама, тако што ће узети људску природу на себе да би је избавио. На исти начин пророк Јеремија Спаситеља назива: „Господ правда наша“ (Јер. 23, 6). Дакле пророк Јеремија жели тиме да укаже на праведност суда Господњег, што је још једна од особина Спаситељевих, а никако да нам да прецизно властито име Спаситеља. Пророци су овим именима изражавали дубље истине о Спаситељу.
Јеховини сведоци негирају било какав дубљи смисао имена Емануил, док у исто време име Михаило тумаче, и наводе особину архангела Михаила управо по значењу имена. Поред свега, симптоматично је и то што се у тексту Јеховиних сведока наводи само Мт. 1, 23, а не и Ис. 7, 14, иако су то паралелна места. Ово је зато што је састављач текста Јеховиних сведока желео да уклони пророчку тежину коју недвосмислено стих добија ако га поставимо у време пророка Исаије.
НАПОМЕНЕ:
Рубрика: Uncategorized
