ЧАС 8 – О ТАЈНИ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ
90. КАКО РАЗУМЕТИ РЕЧЕ СИМВОЛА „ВЕРУЈЕМ У ЈЕДНОГА БОГА ОЦА?“
Речи Символа: “ Верујем у Једног Бога Оца“ треба схватити у смислу односа према тајни Свете Тројице, јер Бог је Један по Суштини, али тројичан у Лицима: Отац, Син и Свети Дух – Тројица Једносушна и Нераздељива.
91. КАКО ГОВОРИ СВЕТО ПИСМО О СВЕТОЈ ТРОЈИЦИ?
О Светој Тројици се говори у Светом Писму. Најважније изреке о овоме у Новом Завету су следеће: Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28,19). Јер је троје што сведочи на небу: Отац, Логос (Реч), и Свети Дух; и ова Тројица су Једно (1. Јован. 5, 7).
92. О Светој Тројици се говори и у Старом Завету, али не тако јасно. На пример: Речју Господњом небеса се створише, и духом уста Његових сва војска њихова (Пс. 33, 6). Свет, Свет, Свет је Господ Саваот, пуна је сва земља славе Његове (Иса 6,3).
93. ДА ЛИ СЕ МОЖЕ РАЗУМЕТИ ТРИЈЕДИНСТВО БОЖИЈЕ?
Бог је један у Три Лица. Ми не можемо да разумемо ову дубоку тајну Божију, али верујемо у њу по неизмењивом сведочанству речи Божије: Шта јеу Богу нико не зна осим Духа Божијега (1. Кор. 2, 11).
94. КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ?
Лица Свете Тројице међусобно се разликују по томе што се Бог Отац не рађа нити исходи од других Лица; Син Божији се предвечно рађа од Оца; Дух Свети предвечно исходи од Оца.
95. КАКВО ДОСТОЈАНСТВО ИМАЈУ ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ?
Три Ипостаси или Лица Пресвете Тројице потпуно су истог Божанског достојанства. Као што је Отац Истинити Бог, исто тако је и Син Истинити Бог, и Дух Свети је Истинити Бог, и при томе у Три Ипостаси (Лица) јесте само један Триипостасни (Трилични) Бог.
Преподобни Јован Дамаскин овако учи о Тајни Свете Тројице: „Верујем у једног Оца Који је свему почетак и узрок, Који није рођен ни од кога, Који је једини безузрочан и нерођен, Који је свега, дакле, Творац, и Који је природом Отац само и једино Јединородном Сину Свом, Господу и Богу и Спасу нашему Исусу Христу, те про-изводитељ Светог Духа. И у Једнога Сина Божијега Јединороднога, Господа нашега Исуса Христа, од Оца рођенога пре свих векова, Светлост од Светлости, Бога истинитога од Бога истинитога, рођеног, не створеног, једносуштног са Оцем и кроз Кога је све постало. Говорећи „пре свих векова“ указујемо на то да је Његово рођење безвремено и беспочетно, јер Син Божији, Који је блистање славе и образ Очеве ипостаси, жива премудрост и сила, Логос ипостасни, те суштаствена и савршена и жива икона невидивога Бога, није из небића приведен у биће, него је свагда био са Оцем и у Њему, и вечно и беспочетно се из Њега рађа; јер никада није било Оца а да није постојао Син, него кад је било Оца, било је и Сина Који је из Њега рођен; јер није могуће назвати кога Оцем без Сина. Јер, иначе, немајући Сина, није био Отац, а ако је после тога стекао Сина, онда је постао Отац а да пре тога није био Отац, и не бивајући Отац претвори се у Оца, што је тврђење погубније од сваке хуле. Јер, немогуће је рећи за Бога да је лишен природне способности рађања; а способност рађања из себе је у томе, наиме, да оно што се из некога рађа подобно по природи, бива исте суштине са оним који рађа.
Исто тако верујемо и у једнога Духа Светога, Господа Животворнога, Који од Оца исходи и у Сину почива, Којега са Оцем и Сином заједно поштујемо и заједно славимо, као једносуштнога и савечнога са Оцем; верујемо у Духа Који је од Оца, у Духа праведног, управитељног, извора мудрости, живота и освећења, у Онога Који заједно са Оцем и Сином постоји и исповеда се као Бог, те нествореног, потпуног, саздатеља, сведржитеља, сведелатног, свесилног, безгранично силног, Који влада свом творевином а да над Њим нико не влада, Који обожује, а не бива обожен, све испуњава не бивајући испуњен, у Коме се заједничари а да Он Сам не заједничари у другима, освећује не бивајући освештан. У Услишитеља Који свачије молбе прима, Који је по свему једнак Оцу и Сину, Који од Оца исходи и даје се кроз Сина и од сваке твари бива примљен, и Који Собом ствара и осуштаствује, освећује и утврђује сву твар; Који је ипостасан, односно, постоји са властитом испостаси и то нераздељив и неодвојив од Оца и Сина и има све што има Отац и Син, осим нерођености и рођености. Јер Отац је, наиме, безузрочан и нерођен – јер није ни од кога; пошто Сам из Себе има Биће, нити ишта има што долази од другога, већ је Он Сам почетак и узрок начина постојања свега. Док Син има Своје постојање рођењем од Оца, дотле Дух Свети, иако је и Он од Оца, има Своје постојање не рођењем него исхођењем. А да, пак, постоји разлика између рођења и исхођења, то смо сазнали, али у чему је та разлика, нисмо сазнали.
Све оно, дакле, што имају Син и Дух, то од Оца имају, па чак и само биће, те ако нема Оца, нема ни Сина ни Духа. И ако Отац нешто нема, то нема ни Син нити Дух. А кроз Оца, односно постојањем Оца постоје Син и Дух. А кроз Оца, односно постојањем Оца, постоје Син и Дух. Све што Син и Дух имају, кроз Оца имају, односно, јер Отац то има, осим нерођености, рађања и исхођења. Јер се те три свете ипостаси међусобно разликују само по овим ипостасним својствима, не по суштини, него нераздељиво се делећи по својству посебне ипостаси.
Говоримо, наиме, да свако од три Лица има савршену ипостас, не да бисмо тиме признали једну сложену савршену природу састављену из три несавршене природе, него у три савршене ипостаси једну просту суштину, неограниченог и предвечног савршенства, јер све што је састављено из несавршених делова, свакако је сложено, док је немогуће да буде слагања из савршених ипостаси. Отуда не говоримо да је образ из ипостаси састављен, него да је у ипостасима. А несавршенима смо назвали оне ствари које не задржавају облик предмета који је од њих састављен.
Кажемо, дакле, да су ипостаси савршене да не бисмо говорили о сложености када се ради о божанској природи, јер: сложеност је почетак растојања. И опет говоримо о три узајамне ипостаси, да не бисмо уводили обиље и мноштво богова. Говорећи, наиме, о три ипостаси имамо на уму својства несливености и несложености, а говорећи, пак, о једносуштности, о узајамном постојању ипостаси, те о истоветности воље и енергије и силе и власти и делања, да тако кажем, мислимо на нераздељивост божанске суштине и постојање једног Бога. Јер, заиста, један је Бога, Бог и Логос и Његов Дух.
Када се, дакле, обазремо на Божанство, и на први узрок, на једноначалство (монархију), и на једно те исто, да тако кажем, делање и вољу, те на истоветност суштине, силе и енергије и господства, тада видимо да оно што можемо замислити јесте једно. Међутим, када се обазремо на оно из чега Божанство јесте, или тачније речено, на оно што Божанство јесте, и на оно што од Њега као првог узрока надвремено, једномишљено и неподељено извире, то јест на ипостаси Сина и Духа, видимо да је Троје Којима се треба клањати. Један је Отац, Отац беспочетан, односно безузрочан: јер ни од кога није постао. Један је Син, Син а не беспочетан, односно није безузрочан: јер је од Оца. А ако као почетак узмеш од кад је времена, онда је и беспочетан: јер је Творац времена, а не подлеже времену. Један је Дух, Свети Дух, Који од Оца произлази, и то не синовски него исходећи. Нити се Отац лишава нерођености, пошто је родио, нити Син рађања, јер је рођен од Нерођенога; а како је то могуће? нити се Дух претвара у Оца или у Сина, будући да исходи и да је Бога, јер својство му је непроменљиво. А и како би својство остало, ако би се мењало и претварало? Јер ако је Отац Син, онда није прави Отац, јер један је прави Отац. А ако би Син био Отац, не би био прави Син, јер један је прави Син и један Дух Свети.
Треба, дакако, знати да за Оца не кажемо да је од икога рођен, него кажемо да је Отац Сину. За Сина, пак, не говоримо нити да је узрок нити да је Отац, него кажемо за Њега да је од Оца и Син Очев. А за Духа Светога кажемо да је од Оца и називамо Га Духом Светим. Да је Дух, међутим, од Сина, то не говоримо, али га називамо Духом Синовим: Ако, пак, неко нема Духа Христова, вели божански Апостол, он није Његов (Рим. 8:9). И исповедамо да нам се кроз Сина јавио и предаје нам се: И духу, каже Свето Писмо, и рече (Својим ученицима): примите Дух Свети (Јн.20:22). Као што из сунца, наиме, исходи и зрак и сјај – а оно је извор и зрака и сјаја – па нам се преко зрака предаје сјај који нас обасјава и који примамо. За Сина, опет, не говоримо да је Духов, нити да је од Духа.
ПИТАЊА ЗА ОВАЈ ЧАС
- КАКО РАЗУМЕТИ РЕЧЕ СИМВОЛА „ВЕРУЈЕМ У ЈЕДНОГА БОГА ОЦА?“
- КАКО ГОВОРИ СВЕТО ПИСМО О СВЕТОЈ ТРОЈИЦИ?
- ДА ЛИ СЕ МОЖЕ РАЗУМЕТИ ТРИЈЕДИНСТВО БОЖИЈЕ?
- КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ?
- КАКВО ДОСТОЈАНСТВО ИМАЈУ ЛИЦА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ?
Рубрика: Uncategorized
