ЧАС 17 – О ХРИСТОВОМ ВАЗНЕСЕЊУ
221. ОДАКЛЕ ЈЕ УЗЕТО УКАЗИВАЊЕ СИМВОЛА ВЕРЕ НА ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДА?
Указивање на Вазнесење Господње у шестом члану Символа вере позајмљено је из следећих речи Светог Писма: Онај Који сиђе то је исти који и узиђе више свију на небеса да испуни све (Еф. 4, 10). Ми имамо таквога Првосвештеника Који седе с десне стране престола величанства на Небесима (Јевр. 8,1).
222. ДА ЛИ СЕ ИСУС ХРИСТОС УЗНЕО БОЖАНСКОМ ИЛИ ЉУДСКОМ ПРИРОДОМ ВАЗНЕО НА НЕБЕСА?
Исус Христос се узнео на Небеса човечанском природом Својом, док је Божанском свагда пребивао и пребива на Небесима.
223. КАКО ТРЕБА РАЗУМЕТИ РЕЧИ „СЕДИ СА ДЕСНЕ СТРАНЕ ОЦА“?
Речено је да Исус Христос “ седи с десне стране Оца“, но Бог је присутан свуда. Ово треба схватити духовно, тј. да Исус Христос има једнаку моћ и славу са Богом Оцем.
Како предивно о Вазнесењу говори свети Јован Златоуст: „Погледај где је Он (Отац) Њега (Сина) узвео. Посадио Га је „на небесима“ изнад сваке створене природе, изнад сваког началства и власти. „Изнад“, говори, „сваког Началства“. Зато је заиста неопходан Дух (благодати), неопходан ум просвећени да би се Он познао – речју, за то је неопходно Откровење. Замисли колико је велико растојање између божанске и људске природе; међутим, Он је из тог људског ништавила Њега узнео у ту (Божанску) част. За то се мора прећи не један, не два, не три степена. Изнад највиших сила је само Бог. И ту је Он узнео једног од нас – од крајње понижености Он је узвео на крајњи степен власти, од кога нема другог (вишег) достојанства. „Сваког Началства“, говори, тј. (изнад) не једног или другог, већ сваког „началства, и власти, и силе, и господства, и изнад свакога имена што се може назвати“, шта год постоји на небу, Он је изнад свега. Све то је (апостол говорио) о Васкрслом из мртвих, и све то је достојно дивљења, али нипошто о Богу Слову. Јер оно што су комарци у поређењу са човеком то је цела творевина у поређењу са Богом. Шта говорим: комарци? Ако су сви људи пред Богом као „кап из ведра и прашка на мерилима“ (Ис. 40:15), онда са комарцима (у том случају) можеш поредити невидљиве силе. Дакле није тако апостол говорио о Богу Слову, већ о Ономе Ко је од нас. То је заиста велико и предивно – што је Он из преисподње земље извео. Ако су сви народи (пред Богом) као кап, онда је један човек само најмањи делић капљице. А ето, Бог Га је учинио изнад „изнад свакога имена што се може назвати, не само у овоме вијеку, него и у будућем“ – значи имена неких сила (небеских) нам нису још објављена и непозната су нам – „И све покори под ноге његове“. Није просто рекао: „учинио Га вишим (од свега) да би му одао почаст, није у смислу упоређивања употребио ову реч; већ га је поставио као господара над робовима. О, заиста дивна дела! Кроз то што се Бог Слово уселио (у нашу природу), човеку је сва створена сила постала робиња. Али можда, постоји неко више (Њега) који, иако нема потчињених, има веће достојанство? „И све покори под ноге његове“, не просто покорио, већ покорио до потпуне потчињености тако да већег потчињена не може ни бити. Зато је (апостол) и рекао: „под ноге његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви“. О, и Цркву, где је узвео! Као да је неком машином подигао, узвео ју је на висину велику и поставио на том истом престолу, јер где је глава тамо је и тело, нема никаквог прекида између главе и тела и ако би се (веза између њих) прекинула, не би било ни тела ни главе. „Изнад свега“ – говори. Шта значи „изнад свега“? Или да је Христос изнад свега видљивог и онога што се може умом сагледати, или да је највише добро дело од свих које нам је учинио то, што је Сина Свога учинио Главом, не оставивши при том никога изнад – ни анђела, ни арханђела, ни било ког другог. Није нас само тим (преимућством) Бог обдарио, што нас је од постојећег подигао горе, већ и тиме што је припремио то да би целокупан род људски кренуо за Њим, имао исто што и Он и наследио Његову славу. „Која је Тело Његово“. Да ти, чувши реч „главу“ не би то примио само у значењу власти, већ у правом смислу, не сматрао Га само начелником, већ видео у Њему као телесну (стварну) главу (апостол) додаје: „пуноћа Онога који све испуњава у свему“. Он као да сматра недовољним (коришћење речи „глава“ за ово) да би показао род и близину (Цркве Христу) и шта говори? Црква је испуњење Христа, исто као што главу допуњује тело и тело се допуњује телом. Видиш каквим се оружјем користи апостол, како се не зауставља ни пред једним редоследом речи да би представио Божију славу. „Пунота“ – говори, тј. као што се глава попуњава телом, јер се тело састоји из свих (својих) чланова и сваки члан је неопходан другом. Видиш, како (апостол) представља да су (Христу, као Глави) неопходни уопште сви чланови, зато што ако многи од нас не би били – један рука, други нога, трећи неки други члан, онда тело Његово не би било потпуно. Значи: само тада ће се испунити глава, тада ће се изградити савршено тело, када сви заједно будемо сједињени и ојачани на најјачи начин“ (Беседе на посланице Ефесцима, 2,3).
ПИТАЊА ЗА ОВАЈ ЧАС:
1. ОДАКЛЕ ЈЕ УЗЕТО УКАЗИВАЊЕ СИМВОЛА ВЕРЕ НА ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДА?
2. ДА ЛИ СЕ ИСУС ХРИСТОС УЗНЕО БОЖАНСКОМ ИЛИ ЉУДСКОМ ПРИРОДОМ ВАЗНЕО НА НЕБЕСА?
3. КАКО ТРЕБА РАЗУМЕТИ РЕЧИ „СЕДИ СА ДЕСНЕ СТРАНЕ ОЦА“?
Рубрика: Uncategorized
